понедељак, 27. јануар 2014.

Jesmo li mi siromašni?



                          
Siromaštvo je suštinski samo stanje svesti, hteli mi to sebi da iskreno priznamo ili ne. Siromaštvo nije samo iznos bankovnog računa, brodovi, kamioni, kuće sa bazenima koje imamo ili nemamo. Ovaj tekst neće vam dati pravu analizu stvari, jer je čitava tema isuviše kompleksna da bi se, tek na stranici do dve, dali svi potrebni odgovori, ali odraz jednog, ne sasvim tipičnog stava, koji je više nego jasan u redovima koji slede, to svakako jeste.

Da li smo siromašni, pitate se? Da, na žalost jesmo, moram vam odgovoriti, ali nikako ne u istom kontekstu kako vi očekujete da ću vam reći. Želite da vam kažem kako nas je sustigla beda, kako nas tržišno orjentisane zemlje I kompanije nepravedno pljačkaju, I ponajviše želite da vam kažem kako su bogati ljudi ološi I grozni, kako ih je zbog novca sigurno zadesila nekakva neizlečiva bolest ili kakva druga tragedija, ali ja vam to neću reći. Neću vam to reći, jer to uopšte ni izbliza nije istina. Istina je više da je baš vas, koji tako razmišljate, zadesila bolest, još teža od svih drugih, a koja se zove nesvesnost I uspavanost. Ali da vas utešim, niste vi krivi zbog toga. Istina je da niko nije kriv zbog toga I da svako od nas može da ozdravi, ukoliko to želi. Želite da budete bogati? Vi ste već bogati, upravo onoliko koliko to sami želite da budete. Želja vam je ispunjena, zašto se onda žaliti?
Ogorčeni ste zato što je neko drugi bogatiji od vas, a niste ni svesni da to isto možete biti baš vi. Razlika je samo u tome što vi SAMI birate da budete siromašni, a oni drugi su izabrali bogatsvo. I vi sada želite da ih ja osudim zbog toga. Ne, ne pada mi na pamet. Ako ste siromašni, sami ste krivi zbog toga. Bilo da je reč o duhovnom ili materijalnom siromaštvu, shvatite već jednom da vam niko drugi do vas nije kriv zbog toga.To je, sve ove godine, pa čak I sada je, idalje vaš I samo vaš izbor. Možete ga promeniti već sada. Vi sami svo vreme želite da budete siromašni. Ali, isto tako ću vam reći da vam materijalno bogatstvo nikada neće pomoći da u svojoj glavi promenite moralno pogrešne šablone koje ste nasledili od svojih, jednako tužnih, roditelja, I jos goreg, nesigurnog, uspavanog okruženja koje je takve stavove, a koji su najčečće pogrešni, samo još više zacementiralo u vašim glavama I vezalo vas, da vam bude još teže da ih se oslobodite I postanete bogati.

Vi skoro svi mislite da ste tako siromašni zapravo bolji ljudi. Naučili su vas da je to jedino moralno ispravno razmišljanje. E pa, niste, ni najmanje, jako su retki takvi. Siromašni, a bolji ljudi, su samo oni koji malo pričaju I znaju da mnogo toga ne znaju, a takvi ljudi suštinski uopšte I nisu siromašni, već su prebogati I većina njih, iz ne znam kog razloga, izabere da ode na Tibet. A vi, koji stalno samo pričate I pričate o svom siromaštvu, vi koji se samo radujete tudjoj nesreći, veličajući moralnu vrednost vašeg siromaštva, ste u potpunosti na pogrešnom putu.

Želite da budete bogati? Ako to zaista mislite da želite, onda počnite u skladu sa tim I da se ponašate. Nemojte samo da kukate, počnite da uživate u onom bogatstvu koje već imate, a svako ga ima, pa čak I prosjaci na ulici ga imaju. Počnite da se svakog jutra radujete sopstvenom bogatsvu, a ono će onda početi, od te vaše radosti, da se umnožava I raste. Videćete ga na svakom koraku. A kada to počne da vam se dešava, da li onda ja, koja ne znam za taj trik, treba da vas mrzim I radujem se svakom zlu koje vas zadesi? Da li to onda mene čini moralno bogatom osobom? Ne, čini me samo siromašnim bogaljem. Shvatite već jednom da niko od nas suštinski uopšte nije siromašan I počnite da času vode posmatrate polu-punom, pa ćete uvek u čaši imati vode.

Da li smo mi u našoj zemlji siromašan narod? Odgovor je I da I ne, ali nismo siromašni onako kako većina vas misli. Mi smo siromašni u sopstvenom neznanju I sopstvenoj nesigurnosti koja nas tera da ostanemo siromašni, siromašni smo zbog strahova I prošlosti sa kojom ne želimo da se oprostimo I zbog nepravednih, loših očekivanja od budućnosti. Mi sami sebi želimo da budemo siromašni, da bi smo mogli za sebe da kažemo da smo Božiji narod. Nikako da shvatimo da te dve stvari jedna drugu ne isključuju. Možemo biti sve. Eto šta je naš problem. A kada budemo shvatili da je naša kultura, priroda, da su naša deca naše istinsko bogatstvo, tada će novac početi da nam dolazi sa svih strana. Masovno verovanje naroda u bogatstvo donosi jednoj zemlji blagostanje, a masovna vera u rat donosi toj zemlji rat. To jednostavno tako biva. Nije čovek svetac, ako u ime religije želi da ubije, ali jeste svetac svako dete koje svoju čokoladu podari prosjaku na ulici I srećno je i ponosno zbog toga. Dete je prosjaku dalo pola svoje čokoladice. Vrlo brzo je dobilo još jednu čokoladu kao nagradu, ne pola, već duplo više je dobilo. Dobilo je celu čokoladu, kao nagradu za svoje ponašanje, jer će roditelj, bilo iz ponosa ili  sažaljenja, kao svedok tog detetovog čina, pružiti detetu duplo više od onoga što je dete dalo. Daš pola, dobiješ celo, daješ jedno, dobijaš dva. O tome ja vama ovde pričam. 

Da bi ste dobili, morate prvo nešto da date. U zatvorenu šaku ne može doći novac. Ali, ako zaista želite da budete bogati, onda vam novac neće biti neprijatelj, već prijatelj, pa kada ga budete imali dovoljno da zadovoljite svoj ego, onda ćete doći do spoznaje da pravo bogatsvo ne leži u novcu, ali ga je vrlo lepo imati ga, I konačno, shvatićete da je skroz u redu imati novac, tu nema ničeg lošeg.
Zato prestanite da tretirate novac kao nekakvo zlo. Ako nešto I nekog želite, nemojte ga osudjivati I govoriti da je loš, volite ga I to će vam samo doći. Ljubav je ono što nas čini siromašnim ili bogatim, ukoliko je nemamo, odnosno imamo u sebi, za sebe I za druge, ma koliko god oni bili drugačiji od nas. Ako svako dete u sebi ima pregršt ljubavi, zapitajte se, kako je moglo da vam se desi da od tog deteta postanete jedno zajedljivo I ljubomorno biće, skoro, pa duhovni bogalj? Vratite se u dete koje ste nekada bili, pa ćete tada zaista ponovo moći da budete bogati. To vam je moja poruka I odgovor na pitanje koje sam dobila: Da li smo mi siromašni?

Nismo ni malo siromašni, šta više, možemo biti bogati koliko god to želimo, samo treba da počnemo već jednom da to želimo I da uočimo svo bogatstvo koje svako od nas već ima.
Na prvom mestu, to bogatsvo ste vi sami, počnite prvo da volite sebe, imajte viziju sebe tamo gde I onako kako vam najviše prija I godi, a novac će već doći sam od sebe, jer nema razloga da vam ne stigne u ruku koju ste otvorili I, pozvavši ga, poželeli mu najdivniju, najradosniju dobrodošlicu.

Нема коментара:

Постави коментар