Hvala, gospodine Vučiću!

Neverovatno je da ću izgovoriti ovu rečenicu, ali „Hvala Vam, gospodine Vučiću. Vi ste deo onoga što mi je pomoglo da otkrijem lepotu i dobrobit“. Zahvalna sam mu, jer mi je omogućio, delimično baš on, da shvatim da se snovi ostvarauju samo ako skupimo dovoljno hrabrosti, želje i radosti da radimo na njima. Moja želja je da odem iz ove zemlje, ne zato što je ne volim, baš na protiv, obožavam ovu zemlju, ali moj put ide dalje. Da bih se pokrenula pomogao mi je upravo gospodin Vučić. Shvativši da mi je ovde u Srbiji postalo donekle sve besmisleno i da život nije odricanje, već dopuštanje radosti i dobrobiti, potrebno je da idem tamo gde mogu to sve da dobijem onako kako ja to zamišljam. I zato, hvala mu, bez trunke licemerja, već najiskrenije moguće.

Ja nisam deo siromaštva, nisam deo patnje i nisam deo one populacije koja čeka i čeka da joj se desi najdivniji život, već želim da ga sama stvaram sada i odmah. Želim da živim u zemlji gde je bogatstvo na svakom koraku vidljivo i sasvim normalna pojava. U ovom trenutku vidim Austriju, i regiju Upper Austrija, sa gradom Linzom kao centrom te Dobrobiti. Tamo želim da budem, u divnoj kućici u blizini Dunava, u zemlji gde na lagan način mogu da ostvarim sve svoje potencijale koje imam, a imam ih mnogo, toliko toga mogu i želim da uradim, pa nema razloga da čekam da napunim 50 godina života kako bih to i ostvarila ili ne daj Bože rekla: Pa, sad je kasno. Želim sve i želim odmah. 

Srećna već jesam i za to mi nije važno da li živim u Srbiji, Austriji, na Novom Zelandu ili Americi. Ali, dozvolićete mi da mi se u mojoj mašti jako dopada pejzaž predivnih zelenih livada, šuma sa malom ljubičastom kravicom - Milkom. Ne želim da se bavim izborima, ulaskom zemlje negde gde već jesmo, osudjivanjem bivših radikala, koji su doživeli prosvetljenje i na neverovatno uspešan način rade državne poslove, potpuno iz srca. Dozvolite mi da čak verujem da gospodin Vučić zaista jeste doživeo prosvetljenje i sve što radi čini iz potpunog ushićenja. Ubedjena sam da taj čovek svakog jutra ustaje potpuno ushićen i radostan što započinje novi dan, i to je sjajno. Ja mu iskreno želim svaki uspeh na tom putu, jer nema ništa potpunije nego buditi se svakog jutra baš na taj način sa takvim osećanjima i potom ustupiti mesto najiskrenijoj akciji iz ubedjenje, uverenja da donosi dobrobit, i gle čuda, cela država, izuzev par usamljenih ostrva inteligencije, kliče njegovo ime i čak u potpunoj nesvesti, ophrvani emocijama u koje prosto ne mogu da veruju, govore: „Pa čak i ubistvo Ćuruvije je rešeno! Ma je li moguće?“ 

Do juče, nikada ne bih ni pomislila da ću ovako nešto izgovoriti za čoveka bivšeg radikala, bivšeg Ministra informisanja, na čije sam konferencije odlazila u Beograd pre 2000. godine i sa gadjenjem pisala izveštaje, rastrgana izmedju novinarske profesionalnosti i sopstvenih ubedjenja, šta je istina staviti u takav izveštaj. Ali, eto posle više od decenije, ja izjavljujem ovo što vi sada čitate. I bez ikakve dileme, ja zaista mislim i verujem svaku reč koju ovde navodim. Sa gadjenjem, uz apsolutnu muzičku isključivost, baš na jednak način kao gospodina Vučića, doživljavala sam i Svetlanu Cecu Ražnatović, cvetka zanovetka, u štraftastim helankama na obalama Dunava, ali eto sve je promenljivo i sada više ne prezirem u toj meri ni Cecu, ni Jecu, jer svako svoju sreću zaslužuje, ali dozvolite mi, ja idalje ne mogu da uživam u njihovoj kreaciji, prosto je moja vibracija na drugoj frekvenciji i to je sve, ništa više, ništa manje. Samo to. Zahvaljujući postajanju svih njih, tako predivno različitih, od mene i mog bića, ja sam se formirala u ovo što sada jesam i to je divno, nema apsolutno nikakvog razloga da to omalovažavam, niti da imam želju da menjam, jer u toj različitosti moja lepota raste. 

Verujem duboko, da gospodin Vučić, bivši radikal i ministar informisanja, takodje nema potrebu da menja svoju prošlost, na kraju krajeva i zašto bi, pa ona ga je napravila ovakvim kakav sada jeste, gde, gle!, žanje u svom svetu najdivnije plodove svojih snova. Ipak, negde verujem da, ako ima budne svesti u njemu, postoji i „nada u bolju prošlost“ u njegovj glavi, a ukoliko ovaj čovek čak i to poseduje, onda ga poštujem još više. Elem, hvala mu što mi je pomogao da još jače i više poželim da napustim Srbiju, da kažem sebi: E sad je bilo dosta! Uzimam svoj život i svoju sreću u svoje ruke i počinjem sama da promišljeno kreiram ono što želim, već sada, već danas! Hvala mu, pomogao mi je delimično u tome. Moja želja je da živim u zemlji gde je prosperitet u svakodnevnom rastu, gde sa prosperiteom te zajednice, raste i moj lični prosperitet, gde mogu da pišem u predivnoj zelenoj bašti divne kućice u mom vlasništvu, romane, bajke, članke za National geographic, gde će moja deca razviti svoje potencijale do maksimuma i biti apsolutno podržani od strane sredine u kojoj žive. Da živim u gradu Linzu, gde ću pokrenuti sa svojom kumom, koja već tamo živi, najdivniji posao kao HYL trenera, sa radionicama jedne nedelje u Salzkammergutu, predivno mesto u blizini Linza, a potom nedelju dana na obalama Portugala sa obilascima nekih divnih ergela, a gde ću takodje imati u svom vlasništvu jednu divnu kamenu kućicu, barku, možda neki kafe sa fado muzikom. Baš u Portugalu, gde će moja divna duša, buduća kuma, voditi poslove i ostvariti sve svoje potencijale. 

Želim da moja knjiga postane gorivo nove pozitivne energije koju će pročitati preko 440 miliona ljudi u preko 100 zemalja sveta i koja će imati tu moć čuda da bar, ako ne u celosti, a ono bar nekom rečenicom pomogne svakoj duši koja je pročita da pronadje svoj, lični zrak Sunca. Bilo bi lepo i da dobijem 2 miliona evra u nagradnoj igri Loto, kako bih lagano uživala u svemu čemu bi taj dobitak doveo mene i meni veoma drage ljude. Čisto uživanja i zabave radi. Volela bih i da u martu prodjem obuku za HYL trenera kod Siniše, da nekako tamo dodje i Luise Hay i da postanemo prijateljice, zar to ne bi bilo divno?! Volela bih da svojim treninzima i knjigama pomognem mnogima da pronadju svoj dar, radost, mir i potpunu nesebičnu ljubav. 

Volela bih da ove godine rasterećena odem na Exit Festival, da dobijem VIP, backstage karte, da tamo nastupi moj obožavani bend Coldplay, na čelu sa Chris Anthony Martinom koji će samo za mene svirati i pozvati me na binu, možda, ili pak da se upoznamo na press konferenciji, pa zatim MC Dynamite da gledam, kao i prošli put da zajedno podelimo svoju energiju. A sve što navodim i želim proističe upravo iz svakog atoma moja nesebične ljubavi prema sebi, svetu i Univerzumu, kao i želje da život shvatimo kao zabavu i radost,a ne kao nešto što nam je opterećenje, jer život je upravo zabava i samo zabava. Just wait for me, See you soon!