Jesmo li mi siromašni?

                          

Siromaštvo je suštinski samo stanje svesti, hteli mi to sebi da iskreno priznamo ili ne. Siromaštvo nije samo iznos bankovnog računa, brodovi, kamioni, kuće sa bazenima koje imamo ili nemamo. Ovaj tekst neće vam dati pravu analizu stvari, jer je čitava tema isuviše kompleksna da bi se, tek na stranici do dve, dali svi potrebni odgovori, ali odraz jednog, ne sasvim tipičnog stava, koji je više nego jasan u redovima koji slede, to svakako jeste.

Da li smo siromašni, pitate se? Da, na žalost jesmo, moram vam odgovoriti, ali nikako ne u istom kontekstu kako vi očekujete da ću vam reći. Želite da vam kažem kako nas je sustigla beda, kako nas tržišno orjentisane zemlje I kompanije nepravedno pljačkaju, I ponajviše želite da vam kažem kako su bogati ljudi ološi I grozni, kako ih je zbog novca sigurno zadesila nekakva neizlečiva bolest ili kakva druga tragedija, ali ja vam to neću reći. Neću vam to reći, jer to uopšte ni izbliza nije istina. Istina je više da je baš vas, koji tako razmišljate, zadesila bolest, još teža od svih drugih, a koja se zove nesvesnost I uspavanost. Ali da vas utešim, niste vi krivi zbog toga. Istina je da niko nije kriv zbog toga I da svako od nas može da ozdravi, ukoliko to želi. Želite da budete bogati? Vi ste već bogati, upravo onoliko koliko to sami želite da budete. Želja vam je ispunjena, zašto se onda žaliti?

Ogorčeni ste zato što je neko drugi bogatiji od vas, a niste ni svesni da to isto možete biti baš vi. Razlika je samo u tome što vi SAMI birate da budete siromašni, a oni drugi su izabrali bogatsvo. I vi sada želite da ih ja osudim zbog toga. Ne, ne pada mi na pamet. Ako ste siromašni, sami ste krivi zbog toga. Bilo da je reč o duhovnom ili materijalnom siromaštvu, shvatite već jednom da vam niko drugi do vas nije kriv zbog toga.To je, sve ove godine, pa čak I sada je, idalje vaš I samo vaš izbor. Možete ga promeniti već sada. Vi sami svo vreme želite da budete siromašni. Ali, isto tako ću vam reći da vam materijalno bogatstvo nikada neće pomoći da u svojoj glavi promenite moralno pogrešne šablone koje ste nasledili od svojih, jednako tužnih, roditelja, I jos goreg, nesigurnog, uspavanog okruženja koje je takve stavove, a koji su najčečće pogrešni, samo još više zacementiralo u vašim glavama I vezalo vas, da vam bude još teže da ih se oslobodite I postanete bogati.

Vi skoro svi mislite da ste tako siromašni zapravo bolji ljudi. Naučili su vas da je to jedino moralno ispravno razmišljanje. E pa, niste, ni najmanje, jako su retki takvi. Siromašni, a bolji ljudi, su samo oni koji malo pričaju I znaju da mnogo toga ne znaju, a takvi ljudi suštinski uopšte I nisu siromašni, već su prebogati I većina njih, iz ne znam kog razloga, izabere da ode na Tibet. A vi, koji stalno samo pričate I pričate o svom siromaštvu, vi koji se samo radujete tudjoj nesreći, veličajući moralnu vrednost vašeg siromaštva, ste u potpunosti na pogrešnom putu.

Želite da budete bogati? Ako to zaista mislite da želite, onda počnite u skladu sa tim I da se ponašate. Nemojte samo da kukate, počnite da uživate u onom bogatstvu koje već imate, a svako ga ima, pa čak I prosjaci na ulici ga imaju. Počnite da se svakog jutra radujete sopstvenom bogatsvu, a ono će onda početi, od te vaše radosti, da se umnožava I raste. Videćete ga na svakom koraku. A kada to počne da vam se dešava, da li onda ja, koja ne znam za taj trik, treba da vas mrzim I radujem se svakom zlu koje vas zadesi? Da li to onda mene čini moralno bogatom osobom? Ne, čini me samo siromašnim bogaljem. Shvatite već jednom da niko od nas suštinski uopšte nije siromašan I počnite da času vode posmatrate polu-punom, pa ćete uvek u čaši imati vode.

Da li smo mi u našoj zemlji siromašan narod? Odgovor je I da I ne, ali nismo siromašni onako kako većina vas misli. Mi smo siromašni u sopstvenom neznanju I sopstvenoj nesigurnosti koja nas tera da ostanemo siromašni, siromašni smo zbog strahova I prošlosti sa kojom ne želimo da se oprostimo I zbog nepravednih, loših očekivanja od budućnosti. Mi sami sebi želimo da budemo siromašni, da bi smo mogli za sebe da kažemo da smo Božiji narod. Nikako da shvatimo da te dve stvari jedna drugu ne isključuju. Možemo biti sve. Eto šta je naš problem. A kada budemo shvatili da je naša kultura, priroda, da su naša deca naše istinsko bogatstvo, tada će novac početi da nam dolazi sa svih strana. Masovno verovanje naroda u bogatstvo donosi jednoj zemlji blagostanje, a masovna vera u rat donosi toj zemlji rat. To jednostavno tako biva. Nije čovek svetac, ako u ime religije želi da ubije, ali jeste svetac svako dete koje svoju čokoladu podari prosjaku na ulici I srećno je i ponosno zbog toga. Dete je prosjaku dalo pola svoje čokoladice. Vrlo brzo je dobilo još jednu čokoladu kao nagradu, ne pola, već duplo više je dobilo. Dobilo je celu čokoladu, kao nagradu za svoje ponašanje, jer će roditelj, bilo iz ponosa ili  sažaljenja, kao svedok tog detetovog čina, pružiti detetu duplo više od onoga što je dete dalo. Daš pola, dobiješ celo, daješ jedno, dobijaš dva. O tome ja vama ovde pričam. 

Da bi ste dobili, morate prvo nešto da date. U zatvorenu šaku ne može doći novac. Ali, ako zaista želite da budete bogati, onda vam novac neće biti neprijatelj, već prijatelj, pa kada ga budete imali dovoljno da zadovoljite svoj ego, onda ćete doći do spoznaje da pravo bogatsvo ne leži u novcu, ali ga je vrlo lepo imati ga, I konačno, shvatićete da je skroz u redu imati novac, tu nema ničeg lošeg.

Zato prestanite da tretirate novac kao nekakvo zlo. Ako nešto I nekog želite, nemojte ga osudjivati I govoriti da je loš, volite ga I to će vam samo doći. Ljubav je ono što nas čini siromašnim ili bogatim, ukoliko je nemamo, odnosno imamo u sebi, za sebe I za druge, ma koliko god oni bili drugačiji od nas. Ako svako dete u sebi ima pregršt ljubavi, zapitajte se, kako je moglo da vam se desi da od tog deteta postanete jedno zajedljivo I ljubomorno biće, skoro, pa duhovni bogalj? Vratite se u dete koje ste nekada bili, pa ćete tada zaista ponovo moći da budete bogati. To vam je moja poruka I odgovor na pitanje koje sam dobila: Da li smo mi siromašni?

Nismo ni malo siromašni, šta više, možemo biti bogati koliko god to želimo, samo treba da počnemo već jednom da to želimo I da uočimo svo bogatstvo koje svako od nas već ima.

Na prvom mestu, to bogatsvo ste vi sami, počnite prvo da volite sebe, imajte viziju sebe tamo gde I onako kako vam najviše prija I godi, a novac će već doći sam od sebe, jer nema razloga da vam ne stigne u ruku koju ste otvorili I, pozvavši ga, poželeli mu najdivniju, najradosniju dobrodošlicu.

Hvala, gospodine Vučiću!

Neverovatno je da ću izgovoriti ovu rečenicu, ali „Hvala Vam, gospodine Vučiću. Vi ste deo onoga što mi je pomoglo da otkrijem lepotu i dobrobit“. Zahvalna sam mu, jer mi je omogućio, delimično baš on, da shvatim da se snovi ostvarauju samo ako skupimo dovoljno hrabrosti, želje i radosti da radimo na njima. Moja želja je da odem iz ove zemlje, ne zato što je ne volim, baš na protiv, obožavam ovu zemlju, ali moj put ide dalje. Da bih se pokrenula pomogao mi je upravo gospodin Vučić. Shvativši da mi je ovde u Srbiji postalo donekle sve besmisleno i da život nije odricanje, već dopuštanje radosti i dobrobiti, potrebno je da idem tamo gde mogu to sve da dobijem onako kako ja to zamišljam. I zato, hvala mu, bez trunke licemerja, već najiskrenije moguće.

Ja nisam deo siromaštva, nisam deo patnje i nisam deo one populacije koja čeka i čeka da joj se desi najdivniji život, već želim da ga sama stvaram sada i odmah. Želim da živim u zemlji gde je bogatstvo na svakom koraku vidljivo i sasvim normalna pojava. U ovom trenutku vidim Austriju, i regiju Upper Austrija, sa gradom Linzom kao centrom te Dobrobiti. Tamo želim da budem, u divnoj kućici u blizini Dunava, u zemlji gde na lagan način mogu da ostvarim sve svoje potencijale koje imam, a imam ih mnogo, toliko toga mogu i želim da uradim, pa nema razloga da čekam da napunim 50 godina života kako bih to i ostvarila ili ne daj Bože rekla: Pa, sad je kasno. Želim sve i želim odmah. 

Srećna već jesam i za to mi nije važno da li živim u Srbiji, Austriji, na Novom Zelandu ili Americi. Ali, dozvolićete mi da mi se u mojoj mašti jako dopada pejzaž predivnih zelenih livada, šuma sa malom ljubičastom kravicom - Milkom. Ne želim da se bavim izborima, ulaskom zemlje negde gde već jesmo, osudjivanjem bivših radikala, koji su doživeli prosvetljenje i na neverovatno uspešan način rade državne poslove, potpuno iz srca. Dozvolite mi da čak verujem da gospodin Vučić zaista jeste doživeo prosvetljenje i sve što radi čini iz potpunog ushićenja. Ubedjena sam da taj čovek svakog jutra ustaje potpuno ushićen i radostan što započinje novi dan, i to je sjajno. Ja mu iskreno želim svaki uspeh na tom putu, jer nema ništa potpunije nego buditi se svakog jutra baš na taj način sa takvim osećanjima i potom ustupiti mesto najiskrenijoj akciji iz ubedjenje, uverenja da donosi dobrobit, i gle čuda, cela država, izuzev par usamljenih ostrva inteligencije, kliče njegovo ime i čak u potpunoj nesvesti, ophrvani emocijama u koje prosto ne mogu da veruju, govore: „Pa čak i ubistvo Ćuruvije je rešeno! Ma je li moguće?“ 

Do juče, nikada ne bih ni pomislila da ću ovako nešto izgovoriti za čoveka bivšeg radikala, bivšeg Ministra informisanja, na čije sam konferencije odlazila u Beograd pre 2000. godine i sa gadjenjem pisala izveštaje, rastrgana izmedju novinarske profesionalnosti i sopstvenih ubedjenja, šta je istina staviti u takav izveštaj. Ali, eto posle više od decenije, ja izjavljujem ovo što vi sada čitate. I bez ikakve dileme, ja zaista mislim i verujem svaku reč koju ovde navodim. Sa gadjenjem, uz apsolutnu muzičku isključivost, baš na jednak način kao gospodina Vučića, doživljavala sam i Svetlanu Cecu Ražnatović, cvetka zanovetka, u štraftastim helankama na obalama Dunava, ali eto sve je promenljivo i sada više ne prezirem u toj meri ni Cecu, ni Jecu, jer svako svoju sreću zaslužuje, ali dozvolite mi, ja idalje ne mogu da uživam u njihovoj kreaciji, prosto je moja vibracija na drugoj frekvenciji i to je sve, ništa više, ništa manje. Samo to. Zahvaljujući postajanju svih njih, tako predivno različitih, od mene i mog bića, ja sam se formirala u ovo što sada jesam i to je divno, nema apsolutno nikakvog razloga da to omalovažavam, niti da imam želju da menjam, jer u toj različitosti moja lepota raste. 

Verujem duboko, da gospodin Vučić, bivši radikal i ministar informisanja, takodje nema potrebu da menja svoju prošlost, na kraju krajeva i zašto bi, pa ona ga je napravila ovakvim kakav sada jeste, gde, gle!, žanje u svom svetu najdivnije plodove svojih snova. Ipak, negde verujem da, ako ima budne svesti u njemu, postoji i „nada u bolju prošlost“ u njegovj glavi, a ukoliko ovaj čovek čak i to poseduje, onda ga poštujem još više. Elem, hvala mu što mi je pomogao da još jače i više poželim da napustim Srbiju, da kažem sebi: E sad je bilo dosta! Uzimam svoj život i svoju sreću u svoje ruke i počinjem sama da promišljeno kreiram ono što želim, već sada, već danas! Hvala mu, pomogao mi je delimično u tome. Moja želja je da živim u zemlji gde je prosperitet u svakodnevnom rastu, gde sa prosperiteom te zajednice, raste i moj lični prosperitet, gde mogu da pišem u predivnoj zelenoj bašti divne kućice u mom vlasništvu, romane, bajke, članke za National geographic, gde će moja deca razviti svoje potencijale do maksimuma i biti apsolutno podržani od strane sredine u kojoj žive. Da živim u gradu Linzu, gde ću pokrenuti sa svojom kumom, koja već tamo živi, najdivniji posao kao HYL trenera, sa radionicama jedne nedelje u Salzkammergutu, predivno mesto u blizini Linza, a potom nedelju dana na obalama Portugala sa obilascima nekih divnih ergela, a gde ću takodje imati u svom vlasništvu jednu divnu kamenu kućicu, barku, možda neki kafe sa fado muzikom. Baš u Portugalu, gde će moja divna duša, buduća kuma, voditi poslove i ostvariti sve svoje potencijale. 

Želim da moja knjiga postane gorivo nove pozitivne energije koju će pročitati preko 440 miliona ljudi u preko 100 zemalja sveta i koja će imati tu moć čuda da bar, ako ne u celosti, a ono bar nekom rečenicom pomogne svakoj duši koja je pročita da pronadje svoj, lični zrak Sunca. Bilo bi lepo i da dobijem 2 miliona evra u nagradnoj igri Loto, kako bih lagano uživala u svemu čemu bi taj dobitak doveo mene i meni veoma drage ljude. Čisto uživanja i zabave radi. Volela bih i da u martu prodjem obuku za HYL trenera kod Siniše, da nekako tamo dodje i Luise Hay i da postanemo prijateljice, zar to ne bi bilo divno?! Volela bih da svojim treninzima i knjigama pomognem mnogima da pronadju svoj dar, radost, mir i potpunu nesebičnu ljubav. 

Volela bih da ove godine rasterećena odem na Exit Festival, da dobijem VIP, backstage karte, da tamo nastupi moj obožavani bend Coldplay, na čelu sa Chris Anthony Martinom koji će samo za mene svirati i pozvati me na binu, možda, ili pak da se upoznamo na press konferenciji, pa zatim MC Dynamite da gledam, kao i prošli put da zajedno podelimo svoju energiju. A sve što navodim i želim proističe upravo iz svakog atoma moja nesebične ljubavi prema sebi, svetu i Univerzumu, kao i želje da život shvatimo kao zabavu i radost,a ne kao nešto što nam je opterećenje, jer život je upravo zabava i samo zabava. Just wait for me, See you soon!