Veoma brzo ćemo se suočiti sa velikim protestima za koje nismo ni krivi, ni
dužni, reče on i ostade živ!
A svi
zaćutaše, iščekujući kako će nas ON spasiti.
Ja ne
znam od kada za Vas datira istorija Srbije, ali za mene, iako nisam istoričar,
datira od kada je prvi pećinski čovek pronašao sklonište u nekoj od pećina, možda
u blizini Lepenskog vira, te napravi malu statuu u slavu žene, majke, života,
majke prirode ili čega kod kažu arheolzi.
A za
nekoga kao da istorija Srbije počinje od trenutka demokratskih promena u Srbiji
2000te godine. Kao da pre toga on nije „ni luk jeo, ni luk mirisao“, kako sam
kaže. Kao da nije nikada pre učestvovao u kreiranju iste. A jeste, svi znamo da
jeste, samo ne znam zašto smo toliko zanemeli. Od čuda valjda!
Pa
nije istorija Srbije počela od kada je pokojni Djindjić došao na čelo Vlade, pa
onda, nakon njega, neki izgubljeni kadrovi, željni 'leba i igara uništiše sve
živo i neživo u Srbiji. A on, prethodnik i naslednik Djindjićev, kao da nije
bio deo iste nam realnosti gde 'leba da jedemo nismo mogli u prodavnicama da kupimo,
već su žene mesile ‘leba,
da bi deci namazale domaćeg pekmeza za užinu u školi.
On nam
govori da Srbiji fali osmeha, da je teško stanje. Pa, gospodine Mao ce Tung,
čisto da Vam kažem: to znamo oduvek, niste nam otkrili toplu vodu. Ali, čisto
da Vas podsetim da u Vaše vreme, a bilo ga je, kreirali ste Vi istoriju itekako
ste je kreirali u ovoj državi, beše vreme bez osmeha na licima našeg naroda,
beše itekako to vreme kradja, kriminala, tajkuna, i te kakvih tajkuna! Beše to
vreme propalih preduzeća, nagomilane administracije, nepostojećeg bankarskog
sistema, nerealnih ideja o Kosovu, život nije mogao da funkcioniše, sistema
nije ni bilo, izuzev sistema po principu - Take money and run! Bejaše to život,
takodje, velikih protesta namučenih i napaćenih gradjana ove države, gde je
čovekov život u ovoj drćavi bio gotovo bezvredan, ljude je „jeo mrak“ u to vaše
vreme istorije, ili ste to možda zaboravili.
I sad
ste krenuli po državi da ogovarate one koji su i život izgubili radi
uspostavljanja demokratije i bilo kakvog sistema u Srbiji, krenuli ste da nalazite
ubice novinara, koje su ubijali u baš Vaše vreme ministrovanja medijima, pa
kako vas samo nije sramota!?
Istorija
Srbije nije počela, gospodine, pre 14 godina!
Otkrili ste da su za lošu karmu
Srbije krivi oni koji su pokušali da izgorela sela prvo počiste od pepela, pa
onda razgrnu zemljište i pomahnitalo, što brže, postave bar neke temelje
demokratije u ovoj državi, da počnu da grade kuću, da ubede svet da Srbija nije
crna rupa na mapi sveta, gde sad vi u svojoj predivnoj kadi ležite i banjate
se, našli ste njih da optužujete i ogovarate za stvaranje siromaštva,
nestajanje osmeha u gradjana, onu svetlu tačku 2000-te, koja je zavrnula rukave
i obula čizme da očisti g... koja ste vi i vaši drugari ostavili svuda gde ste
mogli.
I sad: iju,
izvinte, ali vam kanda govna smrde, a vi koristiti Zewa wc papir sa mirisom
Deluxe ili Peach! I još imate i primedbe!
Pa
nije ništa novo da se u Srbiji teško živi, to smo znali i pre 30 godina.
Prethodnih 20 godina i više propadala su preduzeća kao kokice, u vaše vreme
gospodine! Stvorili ste iste te tajkune koji ce brzo potom kupiti pola drzave.
U vaše vreme nismo mogli ni da se poredimo sa drugim zemljama, ali
sada je neko doveo Srbiju, za svega 10 godina, da mogu da se porede, da razgovaraju,
da posluju sa drugim uspešnim državama. Došli ste na gotovo, gospodine, pa nije
teško sada otkrivati toplu vodu. Što je niste otkrili ranije, gospodine?
A dok
ste tovarili svojevremeno i kontaminirali bahato svo plodno zemljište ove
države, tada vam je i džamija na Kosovu smetala, dok bi sada malo da je gradite
na sred Beograda, pa smo onda još mi mirovnjaci loši ljudi što vas razgoračenih
očiju gledamo pitajući zabezeknuto: A di vi terate i šta to, AMAN ZAMAN,
radite? Džamija? Beograd na vodi, jaje na oko, pa da izujemo cipele ispred
dzamije, dok nas u pet ujutro budi poj sa najvišeg dzamija tornja u Beogradu.
Dok drugi svetski gradovi grade i ponose se svojim TV tornjevima, vi ćete da
ugasite, ni manje, ni više, nego Studio B. Sve poyivajuci se na EU propise i iskustva Evrope, a kad ta iskustva treba primeniti na decentraliyaciju i regionaliyaciju onda se vracate nekim drugim pravilima. Ali studio B vam smeta još odvajkade. Isti onaj koji je Šešelj odmah
zauzeo kad je mogao i iste noći prebacio šlihtare od novinara sa RTS da malo na Studiju B
vode programe i čitaju vesti.
Podsetiću
Vas da ste baš vi lično bili deo istorije nakaradnog Zakona o javnom informisanju,
gde prema madjunarodnom komitetu za zaštitu novinara nije postojalo ništa
legalno, kako su vas kritkovali tada, urušavajući trunku medijskog svetla koja
je donosila nadu i isti taj osmeh na namučeno lice gradjana Srbije. Pa i to je
istorija!
Zbog
toga Vi, baš Vi, ne možete sebi nikada dozvoliti rečenicu da niste krivi, ako
dodje do velikih protesta uskoro, jer gospodine Vulevu, Vi ste jednako krivi
kao i sve bivše stranke DOS-a, DS, G17Plusa, DSS, DA, SD, NS, LDP i ko god sve
bio tada deo vlasti. Istorija datira u Srbiji mnogo duže od 2000-te godine, gospodine!
Nemate pravo da glumite bilo kakvog spasioca u odnosu na sve postojeće i
nepostojeće demokratski orjentisane stranke, jer ste vi i vaši drugari jednako,
i još više krivi za sve ono što oni nisu uspeli i stigli sve da isprave, a vala
debelo i mnogo toga je trebalo ispraviti. Lako je na počišćenom terenu,
postavljenim temeljima i skoro izgradjenoj kući birati zavese i reći ovi cimeri
mi se ne svidjaju, malo ću počistiti baštu od nekih tamo preostalih žohara
zvanih Mišković, Šarić ili kako god, pa tadašnja vlast, čiji ste vi bili deo,
je i stvorila te žohare. To je takodje istorija.
I zato
zaista želim da verujem u prosvetljenje svake duše na kugli zemaljskoj, pa i
vaše. Što vam od srca želim, jer ako su vas izabrali moji sunarodnici, a ja jos
uvek ovde negde živim, šta ću, pa ja moram da verujem i želim to. Surova je
realnost ponekad. Ali mi nekako nespojivo ide to prosvetljenje sa takvim kultom
ličnosti. Nažalost, ali to me više asocira na crkvu,a manje na veru, pa se
stoga sve više i više pitam da li je prosvetljenje stiglo ili je samo mrena na
očima većine. Možda mi danas nije dan, iako bih rekla da baš jeste, ali se
nešto prisetih pokojnog nam Djindjića, pa me tako tišti nešto u duši i toliko
grize i vrišti iznutra da sam morala da ponovo pustim glas.
Ali, ja idalje
verujem!
