Nezahvalna, a zivi u Srbiji

Bas sam shvatila da sam ja najverovatnije jedno potpuno nezahvalno bice. Zasto? Pa, evo sad cu da vam sve lepo razlozim.
Imala sam tu srecu da putujem poprilicno, ne samo turisticki, vec i u edukativne svrhe. Neki su to nekada (mada cujem idalje) zvali, a i ja sama sam se sprdala, "seminar mafijom". Da, dragi moji, evo i javno priznajem bila sam clan "seminar mafije". Sta to znaci? To znaci da mi se jednom posrecilo da otputujem u svrhe pohadjanja jednog predivnog seminara, zapravo na mirovni kamp, a onda je sve vec prirodala uradila sama i kada jednom udjete u te krugove pozivi se redjaju sami do sebe i prosto je na vama da li zelite da nastavite sa tim. Ja sam zelela. Na prvom mestu, naravno, jer sam dobila priliku da vidim malo "belog sveta". Kakva edukacija, ma daj sveta da vidim bre! Ako cu da putujem, sve moze, kuvam kafe savrseno, predavac - moooze, ucenik- uvek, dzirlo-nema frke, kuvarica- ma snacicu se, pokupicu par recepata od mama Milane. Offusteno, samo da se putuje.

Sve je pocelo sa Nemackom. Moja prva reakcija je bila "Uff, bre, pa gde bas u Nemacku da putujemo. Sto nije neka zanimljivija zemlja u pitanju. Em svabe i partizani, oni su nam "neprijatelji" mislim ne-ideee, em kud ces ruznijeg i nepevljivijeg jezika. Frajeri ne daj Boze, svi plavi, muljavi, nikavi..Sta cemo mi tamo!!!!" Mislila sam, ma meni je mesto u nekom Portugalu, Spaniji, Italiji ili Brazilu, ne, ne, Cuba, ne bih se bunila, po'itala bih s mesta. Ali, avaj, bese to Nemacka.
I gle cuda, odusevih se Nemackom, pa cak i njihovim jezikom, kada ih slusas kako pricaju u njihovom maternjem okruzenju to sve vrca, peva, ma idila. A tek pivooo, da ne pominjem, pa njihove bele kobaje, uh, pa to cvece, ta priroda, te slatke upakovane kucice, pijace i jos mnogo sto sta, zna se Holandija je vrlo blizu, pa i sve sto ide uz to! I tako, toliko mi se "nije dopala" da sam i kasnije morala da je nekoliko puta jos "overim", navukla sam se skroz. I opet bih, samo da znate. Nikakvi Hajati, Rigensi, 5 zvezdica i slicno mi ne treba, ma vreca za spavanje, inter-rail karta i udri. Okej, nemam vise 20 godina, pa cu morati da se sad malo spustim na zemlju.

Nego, posle Nemacke, dodje i Poljska, pa dosla i Holandija, pa Austrija svako malo, jbg usput je pa je red da se kao slucajno propusti po koji voz za dalje i ostane, a i nekako mnogo je mojih bliskih u Becu i okolini, gre'ota da se ne javim ljudima na po koji dan.
Posle je naravno, za nas "eskperte" dosla na red i Italija, pa sam onda malo resila da obidjem i susede Bugarsku, Hrvatsku, Grcka je nekako obicno rezervisana sa ostrvima za letovanja, pa bese tu uletela i neka Afrika, doduse obodi iste na severu, ali islo se i tamo.
Pa je onda usledila i fckn USA, i to vise puta. Pa da ne zaboravim nikako Veliku Britaniju, mnogo mi se dopao London, moram da vam priznam. Bas je gotivno tamo i opet bih isla. Bese dosta godina ranije i stara Cehoslovacka. Francusku i Svajcarsku sam samo omirisala, Pariz samo aerodrom Charles De gaulle, sta ces air france je nekako uvek ispadao najjeftiniji za te prekookenaske letove.

Kao sto rekoh, imala sam tu srecu da malo vidim sveta. Prvi put je bila frka, stali na benzinsku stanicu, a ja mucenica iz Srbije, ne znam da se snadjem.
Prvo, svetli brate mili ta benzinska ko da sam na aerodrom neki sletela, a onda treba da se ode u toilete. Majko mila, tri puta sam se preznojila, dok je moj cuveni puding od mozga shvatio kako da koristi isti. Da ne pricam da je svirala i neka vrlo umilna muzika, sa sve ciljem, valjda, da te opusti da obavis posao lagano i ko co'ek.
Sta zna dete sa sela, da postoji mali crveni znak na bravi, ako je wc zauzet. Naravno da sam prvo upala svim zenama u kabine, mislim drmala uporno kvaku i gurala vrata ko konj. O blama, zivote. Tu sam se prvi put preznojila, a onda i kad sam usla, brate mili kako da pustim vodu, em krenula da mi se okrece ona daska, jaoooo sta sam sad uradila. Oklen sam znala da je sve na senzore. Mlatarala sam rukama pet minuta, ma i vise, dok nisam uspela da pustim vodu. Jedva IZADJOH IZ KABINE, a ONDA NOVI HOROR - aaaaaaaa treba oprati ruke.
Znam u Srbiji su obicno odvaljene slavine, tu se snalazim ko riba u vodi, ali ove ovde nemas bre sta da vrtis da pustis vodu na slavini. Okej, okej sada bih znala stigao je i u Srbiju 20 vek, ali tada....Mucenica, opet sam se preznojila, cekajuci da neka fina svabica izadje iz wc-a i da krene da pere ruke, pa ko veli ja cu za njom copy paste, uspecu. Uspela sam, opet sam mlatarala rukama ispod slavine i u jednom momentu je krenula voda. Ah, kako je zaustaviti!!!!!!! Ima li krajaaaa. Eto, to je bio moj prvi susret sa razvijenom Evropom, tj sa EU, aha dragi moji, da, da sa Evropskom unijom. Sta sam ja znala, znam u Srbiji na stajgi je uvek bila supermen varijanta - u prevodu wc cucavac, dva lista onog roze toalet papira, vrata odvaljena, kakva brava, ne moz'sh ih zatvoriti, nego cucis i nategnes se drugom rukom kao Supermen i kao pridrzavas vrata da ti neko ne upadne. Guzva je!

Dobro de, dosta je bilo pikazivanja sebe same u divnom svetlu. Sve u svemu, hocu da kazem da sam bila u prilici da putujem. I naravno, kao i svi, uvek sam zelela da se nekako ni ne vratim u Srbiju. Srbija - ubija! Emigrirati kako znas i umes. Medjutim, da se razumemo, svaki put sam se vratila. Iz razno raznih razloga nisam ostajala. Bilo je tu i bracnih ponuda, ali ja sam, ah pobogu emancipovana jedna smizla, de cu ja zaradi braka da se selim! Ne, ne, mene ce karijera odvesti preko, mislila sam. Ma sijo mi ga djura me je odvela karijera. Nije, jos uvek sam tu i za sada vise ne razmisljam o tome da emigriram iz Srbije.

Pocela sam, verovatno linijom manjeg otpora i zeljom da idem putem kojim se redje ide, da ostanem i vostanem. E sad, ostala jesam, ali vostala bas i nisam. Idalje (pod)svesno trujem kako je ovde lose, ali ne mislim da je tamo negde Bog zna kako bolje. Mnog toga u Srbiji mozes, sto tamo ne mozes.
Na primer, u Srbiji mozes da lelemudis po kaficima tokom radnog vremena i da te ama bas niko nish' ne pita, mozes da odes u penziju sa 33, kao npr. ja. I sta mi fali?! Ma suuuper mi je. Ne primam penziju, ali sve ostalo je kao da sam u penziji. Onda u Srbiji mozes da odradis tehnicki za kola, a da oni koji ti daju papir ni ne vide kola. Pa gde to ima?! (kome treba neka mi se javi, reci cu off the record)
Gde jos ima da "dete" od 30 i kusur godina zivi sa mamom i tatom, nigde, samo ovde to ima.
Gde jos ima da opusteno pijes ahohol na sred ulice, da se pusi i dimi po restoranima i kaficima, da muljas sa pandurima da ti ne napisu kaznu, sta jos, ah da supermarket koji radi 24 sata, preko toga nema, bar ne da sam ja videla. Da za sitne novce mozes da se provedes ihaj, da sa komsijama svako jutro pijes kafu, da ti dolaze gosti nenajavljeni, da psi obavljaju nuzdu gde god i gazda im se cisto smori sto mora da ceka ovog da odradi posao, a ne zbog izmeta na sred ulice. Gde ima da se za crkvene praznike okrece vo, jagnje i slicne zivotinje i puca iz silnog nam arsenala oruzja, zaostalo po ormanima iz ratova, sta ces, cisto da ne zardja!
Imamo izbore svako malo, svako malo nas pitaju, a sta mi mislimo kako oni vode drzavu, pa gde to ima? Ko jos tako raskalasno trosi novce na ogromne krstove i spomenike Rokiju, sem ovde. Nema, nema dve Srbije. Srbija je samo jedna!

I sad se ja tu nesto kao bunim, ma bas sam nezahvalna! A koga nije mrzelo da ostane samnom do kraja ovog teksta, ziveli dragi moji. Tisucu pusa od plavuse sa pudingom od mozga!

Devojcica, pivo i Cile

Ne znam zasto, ali prethodnih dana nikako da sednem i napisem novi post. Milion i jedan slucaj mi je bio motiv za novu pricu, ali nikako da sednem i pribelezim. Na primer, komsijin dozivljaj mene kao devojcice predstavlja bas zanimljiv socioloski fenomen za obraditi ga. Potom, to sto se usled poslednjeg zemljotresa u Cileu, zemlji "Vatrenog prstena", planeta Zemlja, ako se ne varam, pomerila za oko 8 cm van svoje ose i time skratila tarajanje dana za ne znam koliko mikrosekundi, otkrivanje leda na Marsu, ili pak, to sto se posle 23h, pa sve do 6 narednog jutra, po radnjama i trafikama ne moze kupiti pivo.

A, mozda bih zapravo i mogla svaku od pomenutih da bar donekle "okrznem".

Sa svojih 30 i kusur godina uspela sam, bolje reci uspevam, da odrzavam svoj duh mladalackim. Ponekad mi se cak cini i da cu sa svojih 80, dao Bog da ih dozivim, idalje delovati kao devojcica. Bas pre neki dan, odlucim da ne koristim lift, vec da idem peske do prizemlja. Kada idete pesaka kroz zgradu, uvek rizikujete da cete sresti nekoga od komsija. Naravno, zavisno do toga u kakvim ste odnosima, to i ne mora da bude rizik, moze biti i sasvim prijatan susret. Na zalost, sve redje mi ovakvi susreti bivaju dragi, vec vise nesto za pozeleti da se izbegne. No, da skratimo pricu, tog pre podneva srecem simpaticnog dekicu, komsiju vrata do vrata kraj mojih vrata, prakticno vrlo bliske komsije, makar teritorijalno. Komsija me pozdravlja, po vec ko zna koji put sa: "Dobar dan devojcice!".
Ne mogu da kazem da mi ne prija ili da mi nije simpaticno. Dapace. No, ipak morala sam da se zapitam kako neko sa preko 30 godina moze biti dozivljen kao devojcica i u cemu je problem, ako problema u svemu tome uopste i ima. Da li zapravo on sebe dozivljava mladim, pa samim tim neko ko je od njega mladji kusur godina, ako je on sebi mlad, mora biti jos mladji, pa time dolazimo do njegovog poimanja mene kao devojcice. Ili, mozda ja prosto sa svojim bejbi fejsom njega podsecam na devojcicu. A mozda i moj outfit, farmerke, kickersice, kosa vezana u konjski repic, militari jakna njemu salju poruku - Ova je neozbiljna, mlada i nezrela = devojcica. I kako je moguce da on ne vidi na meni da ne samo to sto nisam devojcica, vec sam i mlada ko rosa u podne,a on nije jedini primerak koji me naziva devojcicom, i do kada cu ja ljudima delovati kao devojcica. Znate, to je onaj momenat kada vam na ulici prestaju da govore TI i pocinju da se obracaju sa VI. Kada zapravo nastupa taj trenutak? Koja je to granica u godinama?! Ili je mozda taj fenomen cekanja prelaska sa TI na VI prisutan u nasem drustvu kao takvom, pokazatelj stepena svesti i kulturne razine nekog drustva. Taj cuveni komunisticko sindrom da smo svi drugovi, svi smo na TI. Ili, mozda ja jednostavno nisam u svojoj glavi jos odrasla, pa takve frekvencije saljem svojoj oklini?! Mozda da sam se natakla na stikle (petica minimum), nabacila neku suknjicu do kolena, izbacila dzivdzan kolenca i napuderisala nos, tj napravila na devooojku od sebe, mozda me tada ne bi oslovljavali sa "devojcice". U svakom slucaju, da se razumemo, ne smeta mi, samo se pitam!
Idemo dalje.
Zemljina osa se pomerila. Hm, ne znam da li uopste da ulazim u ovu temu, kao i u temu pronalaska leda na Mesecu.
Odavno znam za podatak da u svetu sada postoji toliko Kineza da kada bi svi oni skupa u istom trenutku poskocili, pretpostavlja se, da bi se pomerila osa planete Zemlje. Naravno naucno ne dokazano, jos uvek niko nije naterao sve Kineze da poskoce u istom trenutku, ali da jeste naucno postavljeno kao hipoteza, jeste. I bas, pre par godina prilicno sam se interesovala za ovaj podatak i razvijala razne teorije kako taj podatak iskoristiti u svrhe privlacenja paznje WTO, Svetske trgovinske organizacije i kako sa tim podatkom uticati na poshtovanje fair trade-a. Uhhh, gde sam ja otisla, ali o ovome cu vam pisati drugom prilikom i shvaticete da sve to vrlo lako moze da ima smisla samo ako se fino upakuje. :) Svojevremeno, na godisnjicu ubistva Che Guevare, sam Oxfamu predlaga ovaj model za njihove kampanje!!!! Verovali ili ne. Ha, luda zar ne?! Ne, nisam bas toliko luda, ali da jesam predlaga-jesam, jer su oni sami raspisali konkurs za slicnu kampanju.
Ali o ovoj temi vise nekom drugom zgodom.

Led na Marsu? Pa sad, kako da vam kazem, imam ja svoje misljenje i na ovu temu, ali kad prikupim jos informacija pozabavicu se istom.

I da, sad ide ono sto ste i najvise cekali da procitate. Pivo?! O da, o da, nesvesna svoje nesvesnosti i verovatno usled retkih situacija da obilazim radnje i kupujem pivo posle 23h, apsolutno nisam znala da se pivo tokom noci, bar u Novom Sadu, NE MOZE kupiti. Kakav propust i neobavestenost sam sebi dozvolila. Nema kupovine piva posle 23h, taj podatak vredi znati. Ali sve u svemu, nikako, ne daj Boze da ti se desi sponatno opustanje sa prijateljima kod kuce. Mislim, kad vec nemamo kesha da idemo u bajne nocne provode i pohode na klubove i kafane, valjda mozemo ko ljudi da se napijemo bar kod kcue. Elem, znam pouzdano da postoje dezurne apoteke i da izvesno u njima u bilo koje doba dana i noci mozes npr da kupis psihoaktivne lekove, ali pivo ne moze. I da se razumemo, to nemam nikakve veze sa punoletstvom, jednostavno NEMA prodaje piva izmedju 23h i 06h narednog jutra. Potpuno je irelevantno koliko godina imas, nije u tome sustina.
U prevodu: ako ces da pijes, budi pijan preko dana, nocu budi trezan. Ma sjajno, kao i sve sto je u ovoj drzavi sjajno tako i ovaj banalni primer predstavlja egzemplar mudrih odluka nasih izabranih predstavnika. S druge strane, ako ti je bas frka, a ti lepo krkni bromazepan, bensedin, to bar mozes da nabavis u bilo koje doba dana i noci. Ne, ne, necu vise, samo se nerviram, a to kazu nije dobro za ten i lepotu. Molicu lepo! Da ste vi meni zivi i zdravi, za psihoativne lekove ne brinite moci cete da ih kupite, a sto se piva tice, pa sad ko vam je kriv sto bi vi uvece da se opustite.