novinar

DOKOLICARENJA JEDNE PLAVUSE

Mozda misli proizvedene u doklici jedne plavuse, "vesele domacice", besposlene novinarke i nisu mnogo zanimljive za bilo koju javnost, ali da postoje - postoje. Ma kakve god one bile. Pa sad, kad vec mislim i dakle postojim, a sve u svetlu novih vidova komuniciranja, nije zgoreg da to svoje zdravomisleno postojanje zabelezim i na neki virtuelni papir, zvani blog.
Godinama unazad se kanim da pocnem sa pisanjem bloga, ali nekako me je uvek mrzelo da zapocnem. Ali, zato kada pocnem vrlo brzo dodjem u situaciju da sebe moram da nateram da stanem.
U svoj svojoj prepodnevnoj dokolici, izmedju searchingovanja posla na netu i obilazaka potencijalnih poslodavaca, nalazim vremena da konacno otvorim blog, pa tako napisem i po koju smislenu recenicu, tek da bih odrzavala svoju kondiciju. Tesko je vreme doslo, nedelje, meseci, pa i godine pocinju da se nizu u toj akciji trazenja posla i ponovnog zaposljavanja mog pudinga od mozga i ponovnog aktiviranja tog pera za pisanje.
Nikada nisam bila poznata po odrzavanju fizicke kondicije pomocu brojnih aero,jazzer, fitnes i slicnih vezbi, iako stalno imam zelju da pocnem sa istim, ali zato po dodavanju jos koje verbalne i stalne potrebe da moja bude zadnja, e pa po tome i jesam bila vazda poznata.
S obzirom da me je obuzelo neko prosvetljenje nedavno i opalilo jedno dva, tri samara, shvatih da moju vestinu pisanja pocinjem da zaboravljam. Mada je mozda i preciznije reci da se umrtvljujem i time pocinjem samu sebe da ubedjujem kako niti imam sta da kazem, a i kad bih imala i htela nemam kome, pa i da imam cak i kome, vec sam i zaboravila kako.
I bas tu, tog momenta donosim odluku da konacno pocnem sa brain fitnesom i ne dozvolim sebi da se paucina nastani na mom mozgu. Blog? OK, why not?! Let us try......We'll see what will happen. Stay tuned dear! "cos I'll be back soon. :)