BICE BOLJE!
Ono sto sam uspela da shvatim, prethodnih dana slusajuci vesti, a to je da ce nam biti bolje. Kada?! Pa, kako kazu trebalo bi sredinom godine. Da, ove godine. Srbija izlazi iz krize. Vazi! Ok, pomislih, kada sam vec cekala toliko, pa imam strpljenja da sacekam jos 6 meseci. Sta je 6 meseci naspram vecnosti, skoro pa mrvica peska. Nishta. Jedino sto me buni, a to je slozenica u kojoj se kaze da Srbija izlazi iz krize.
Neverovatno, meni je kriza postala sinonim za Srbiju i prosto ne znam da li cu emotivno biti u stanju da odvojim ta dva pojma. I da li ja uopste mogu da pojmim to: Srbija izlazi iz krize! No way. Nema teorije, ali apsolutno nema teorije da se to desi. Koja kriza ljudi? Ekonomska? Kulturna? Socijalna? Politicka? Bensedin kriza? Sta kao, odjednom posle Juna meseca u Srbiji ce svi imati pola miliona maraka platu, zivece kao nikad do sada, letovanja, zimovanja, polugodisnji soping u Rimu, Becu, Trstu, gde god, imacemo osmeh na licu, bensedin nece vise biti najtrazeniji lek po apotekama, narodnjaci nece vladati muzickim trzistem u Srbiji, deca ce prestati da samaraju profesore i skolske drugare, a na ulicama nece biti belog, zutog, zelenog, braon..... Ma daj, shijo mi ga Djura.
Prvo da se razumemo, apsolutno mi nije cilj da sad ovde mracim i sirim negativizam, defetizam i ostale -izme. Ne, ne, sta vise smatram da pripadam grupi optimista po pitanju svih oblasti zivota.
Prosto hocu da kazem da, ako sam nesto naucila ziveci u ovoj zemlji, to je da ovde nikada ne postoji miran period, uvek je kriza u Srbiji.
I bas zato, kada mi neko kaze Srbija izlazi iz krize, ja to prosto nedobacujem. Ne znam, ne kapiram ja to. Nishta ne ulazi pod ovaj moj sesiric. Stoga bih lepo molila, sa slagom i tresnjom odgore, da ako neko razume recenicu: "Srbija izlazi iz krize!", neka mi je objasni.
I to za rekordnih 6 meseci?! Nismo to uspeli ni za prethodnih 800 godina, ali sad ce doci, sad ce, sad ce, samo sto nije, eto ga Juni. Sjajno. Jedva cekam Jun mesec.
Ne zbog toga sto trenutno u dzepu nemam ni prebijenog penija, ni zbog toga sto komsinica zid do zida opali totalno nepoznate narodnjake na 12+ volume (linija vristi: ne mozsh jace, sestro!) negde od 19h pa nadalje, ne ni zbog toga sto polovina ljudi u gradskom prevozu prica sama sa sobom, ni zbog toga sto kinez zove ekipu da me opkoli i psuje me, ako ne kupim carape za 100 dindzi, ne, ne, ne, vec samo zato sto nada umire poslednja. Ma, bice bolje, kad vam ja to kazem!
уторак, 9. фебруар 2010.
петак, 5. фебруар 2010.
novinar
DOKOLICARENJA JEDNE PLAVUSE
Mozda misli proizvedene u doklici jedne plavuse, "vesele domacice", besposlene novinarke i nisu mnogo zanimljive za bilo koju javnost, ali da postoje - postoje. Ma kakve god one bile. Pa sad, kad vec mislim i dakle postojim, a sve u svetlu novih vidova komuniciranja, nije zgoreg da to svoje zdravomisleno postojanje zabelezim i na neki virtuelni papir, zvani blog.
Godinama unazad se kanim da pocnem sa pisanjem bloga, ali nekako me je uvek mrzelo da zapocnem. Ali, zato kada pocnem vrlo brzo dodjem u situaciju da sebe moram da nateram da stanem.
U svoj svojoj prepodnevnoj dokolici, izmedju searchingovanja posla na netu i obilazaka potencijalnih poslodavaca, nalazim vremena da konacno otvorim blog, pa tako napisem i po koju smislenu recenicu, tek da bih odrzavala svoju kondiciju. Tesko je vreme doslo, nedelje, meseci, pa i godine pocinju da se nizu u toj akciji trazenja posla i ponovnog zaposljavanja mog pudinga od mozga i ponovnog aktiviranja tog pera za pisanje.
Nikada nisam bila poznata po odrzavanju fizicke kondicije pomocu brojnih aero,jazzer, fitnes i slicnih vezbi, iako stalno imam zelju da pocnem sa istim, ali zato po dodavanju jos koje verbalne i stalne potrebe da moja bude zadnja, e pa po tome i jesam bila vazda poznata.
S obzirom da me je obuzelo neko prosvetljenje nedavno i opalilo jedno dva, tri samara, shvatih da moju vestinu pisanja pocinjem da zaboravljam. Mada je mozda i preciznije reci da se umrtvljujem i time pocinjem samu sebe da ubedjujem kako niti imam sta da kazem, a i kad bih imala i htela nemam kome, pa i da imam cak i kome, vec sam i zaboravila kako.
I bas tu, tog momenta donosim odluku da konacno pocnem sa brain fitnesom i ne dozvolim sebi da se paucina nastani na mom mozgu. Blog? OK, why not?! Let us try......We'll see what will happen. Stay tuned dear! "cos I'll be back soon. :)
Mozda misli proizvedene u doklici jedne plavuse, "vesele domacice", besposlene novinarke i nisu mnogo zanimljive za bilo koju javnost, ali da postoje - postoje. Ma kakve god one bile. Pa sad, kad vec mislim i dakle postojim, a sve u svetlu novih vidova komuniciranja, nije zgoreg da to svoje zdravomisleno postojanje zabelezim i na neki virtuelni papir, zvani blog.
Godinama unazad se kanim da pocnem sa pisanjem bloga, ali nekako me je uvek mrzelo da zapocnem. Ali, zato kada pocnem vrlo brzo dodjem u situaciju da sebe moram da nateram da stanem.
U svoj svojoj prepodnevnoj dokolici, izmedju searchingovanja posla na netu i obilazaka potencijalnih poslodavaca, nalazim vremena da konacno otvorim blog, pa tako napisem i po koju smislenu recenicu, tek da bih odrzavala svoju kondiciju. Tesko je vreme doslo, nedelje, meseci, pa i godine pocinju da se nizu u toj akciji trazenja posla i ponovnog zaposljavanja mog pudinga od mozga i ponovnog aktiviranja tog pera za pisanje.
Nikada nisam bila poznata po odrzavanju fizicke kondicije pomocu brojnih aero,jazzer, fitnes i slicnih vezbi, iako stalno imam zelju da pocnem sa istim, ali zato po dodavanju jos koje verbalne i stalne potrebe da moja bude zadnja, e pa po tome i jesam bila vazda poznata.
S obzirom da me je obuzelo neko prosvetljenje nedavno i opalilo jedno dva, tri samara, shvatih da moju vestinu pisanja pocinjem da zaboravljam. Mada je mozda i preciznije reci da se umrtvljujem i time pocinjem samu sebe da ubedjujem kako niti imam sta da kazem, a i kad bih imala i htela nemam kome, pa i da imam cak i kome, vec sam i zaboravila kako.
I bas tu, tog momenta donosim odluku da konacno pocnem sa brain fitnesom i ne dozvolim sebi da se paucina nastani na mom mozgu. Blog? OK, why not?! Let us try......We'll see what will happen. Stay tuned dear! "cos I'll be back soon. :)
Пријавите се на:
Постови (Atom)
