Maslačak ili šta je to ljubav ?!

Kada bih vam rekla da je ljubav najjednostavniji žuti maslačak, koji je svuda oko nas, a koji svako jedno dete jednostavno voli, ne biste me razumeli. Ovde nije reč o metafori, maslačak jeste ljubav, ali vi to sad ne razumete, uglavnom. Ne zato što zaista ne razumete, već samo zato što nemate vremena. Razumete vi to, ja vam garantujem, svako biće to razume, samo vam se čini da ne razumete. Videti ljubav bez reči u običnom maslačku iziskuje mentalni proces koji može da potraje danima, satima ili par sekundi, ali vi nemate vremena za to. Vreme vam je problem, nije razumevanje problem. Ne osudjujem nikoga zbog toga, samo mi je žao. Ali, vratiću se na maslačka na kraju teksta, kada će vam slika biti kristalno jasna i moći ćete da vidite da maslačak jeste ljubav, samo zato što on jeste. Maslačak jeste!

Ljubav prema sopstvenom detetu je po meni nešto najbliže što bi opisalo jačinu prave ljubavi, ali nije bliska svima, jer postoje i ljudi koji nemaju dece. Oni nemaju tu drugu dimenyiju koja se desi u životu onih koji dobiju dete. To što neko nema dece ne znači da ne može spoznati šta je prava ljubav. Ljubav razoružava i ostavlja nas bez reči. 

Čak je možda i glupo što pokušavam o tome da pišem, ali kako nisam ni prva, ni poslednja koja to čini, dajem sebi za pravo da pokušam da je uokvirim rečima, iako je to u njenoj punoći posve nemoguće. Suštinska ljubav je ona koju možemo osetiti samo prema samom sebi. I to je ono što može svako, bez obzira da li ima dete ili ne. Dokle god tu ljubav ne spoznamo, sve ostale su samo naznake prave ljubavi i blede kopije, izuzev one prema detetu koja najbliže opisuje šta ona može biti. 

Svi znamo za poslovicu: Ako ne voliš sebe, neće te ni drugi voleti. I to je istina. Medjutim, voleti sebe deluje kao najteži zadatak koji stoji pred nama. Voleti sebe znači voleti sopstveni život koji vodimo, a koji ne treba da uključuje nikog drugog. Tek kada bez postojanja bilo koga u svom svetu, što je praktično nepojmljivo za naš mozak, smo u stanju da volimo samog sebe, tek tada možemo govoriti o pravoj ljubavi. Ali, to je tako teško, jer smo socijalna bića koja su potpuno navučena na društvo i što je najgore na tudje mišljenje o nama, potpuno navučeni na svoj odraz u drugima. I tek kada nam drugi kažu koliko smo divni, mi sebi dopuštamo da i sami poverujemo u to. A istina je da jesmo divni i bez toga da nam drugi to kažu. Na žalost, od malih nogu, verujem od svoje 5 godine, su nas naučili da ne možemo sami od sebe biti srećni i ne možemo bez tudjeg odobravanja voleti sebe. Kako je to tužno i netačno!

Teško je izboriti se sa tim, teško je prevazići i iščupati se iz tih socijalnih okova. Ne krivite vaše roditelje, iako su oni prvi u nizu koji su vam stavili te okove, a drugi-društvo su ih uz vašu sopstvenu pomoć kasnije samo još više stezali. Ne krivite roditelje, jer su oni sasvim sigurno radili najbolje što su znali i mogli. Oni su takodje dobili okove sa svojih 5 godina i jedino što su mogli da urade to je da vam pokažu na svom primeru neki put. Kasnije ste sami sebi nastavljali da stežete te okove. A to nije ljubav. To je samo ego. I nemojte brkati ego i ljubav. Ego je ponos i potreba da budemo odobravani i prepoznati u društvu.Ego je ono kad se divimo sebi što smo dostigli veliki uspeh u društvu. To divljenje je ego, to nije ljubav prema sebi.  Ego nas tera da u tome idemo dalje i dalje. I zaista postižemo rezultate pomoću jakog ega. Ali, taj ego nije ljubav. Ljubav je kada sebe volite kada ste mamurni. Ljubav je kada sebi oprostite što ste se prethodno veče napili „ko zver“ u velikom društvu nekih mnogo važnih ljudi, verovatno lupetali gluposti pod dejstvom alkohola, iako ja lično verujem da ste baš tada govorili najbolje stvari, pa čak možda i povraćali na očigled svih. Sledećeg jutra „jedete“ samog sebe, mrzite sebe zbog te „slabosti“ koju ste sebi dozvolili. Ljubav je kada tog jutra možete da se, sa empatijom prema samom sebi, nasmejte prethodnoj večeri, oprostite sebi što ste uradili ono što ste uradili, iako to nije ništa strašno. Kada bez namršetnog pogleda možete sebe da pogledate i ogledalo tog jutra i kažete samom sebi: Sjajan si, sinoć je bilo odlično veče!

Ali ne, tu nastupa vaš ego, koji nije ljubav i ne treba ga mešati sa ljubavlju. Ego je taj koji vam kaže najružnije stvari o vama samima tog jutra. Ego vas osudjuje narednog jutra i muči vas najsurovije moguće. I vi nastavljate da mu robujete. To nije ljubav.

Dakle, najveća ljubav je, ako možete sebi da oprostite to i kažete sebi kako ste divni, jer vi to jeste, bez obzira koliko ste piva, vina ili rakije popili. Vi jeste divni i to je prosto tako. Društvo i vaš ego su vas ubedili u suprotno i to na kratko, tj na onoliko dugo koliko vam je potrebno da u dubini duše ipak spoznate sopstvenu lepotu. Ljubav je kada sebi dozvolite da glumite dete, tada najviše volite sebe. Ljubav je kada na zamagljenom prozoru od auta ili ogledalu u kupatilu nacrtate smajlija ili što god, pa se nasmejete gledajući kako je to divno. Ljubav je kada priznate samom sebi (najbolje naglas) da vam jako smrdi usrana pelena bebe (izvinjavam se na izrazu), pa je ipak promenite i ne mislite da ste grozan roditelj što vam je zasmrdelo dečije govance. Jer, da, to zaista ume jako da smrdi i prilično je gadno. Ali, ako čak i u tome nadjete neki zrak uživanja, iz bilo kog razloga, to je ljubav.

Zaljubljenost u nekoga, nije ljubav, ali je vrlo blizu tome. Jer, zaljubljenost je samo projekcija nas samih u nekom drugom, koji, taj drugi, najverovatnije nije to što smo umislili. Ali nama se toliko dopada to što vidimo, nesvesni da u toj osobi vidimo samo projekciju sebe samih, naših želja, potreba i ideala. I uopšte toga nismo ni svesni, a kada bi toga postali svesni to bi bila zaista ljubav. Ljubav prema sebi. To  je najlepši i jedini početak otkrivanja prave ljubavi. I tu nema ništa loše ili pogrešno. Kako bi ljubav u bilo kom svom obliku mogla biti pogrešna ili loša? Ljubav prema sebi  je najnesebičnija stvar koju možete učiniti u životu. Na kraju krajeva, da ponovim, od pamtiveka nam preci govore: Tek kada zavoliš sebe, moći će i drugi da te vole. Ljubav je otkriti sopstvenu lepotu na prvom mestu. Kada otkrijemo koliko smo sami lepi i divni, možemo videti koliko su i drugi oko nas lepi. Ljubav je jednostavna, ego je komplikovan. Ljubav voli jednostavne stvari.

Ljubav je priroda koja vas ostavi bez daha i bez trunke drugih emocija do divljenja. Ljubav je bezrezervna predaja sopstvenom detetu i njegovom odgajanju. Ljubav je sposobnost da očima deteta vidimo na jednostavan način svet oko nas, a koji jeste divan. I uopšte ne moramo da znamo kako je nastao čovek, planeta zemlja, neko drvo, svemir, Univerzum, dovoljno je da se divimo lepoti svega toga. Potpuno je neverovatno kakve sve predele možemo videti oko sebe i ostati bez daha. Svako od vas je to doživeo. Po mom mišljenju, što je jednostavnije to je lepše. Ili, što bi se reklo: Less is more! Manje je više. Malom detetu ne možemo odoleti, volimo ga. Malom kučetu ili mačetu ne možemo odoleti, toliko je slatko, da ga jednostavno samo volimo bez ikakvog preispitivanja. 

Tako je sa svim stvarima oko nas, samo ako pronadjemo bar malo vremena da vidimo lepotu u svemu što postoji oko nas. Jeste, iziskuje napor, ali samo u vremenskom kontekstu. Pri tome, mi sami sebi namećemo ritam, niko drugi do nas samih. Sami sebi namećemo obaveze i ludilo, i sasvim najsurovije moguće sami sebi ne damo ni trunke predaha. 

A kada bi dali sebi bar malo predaha tokom svakog dana, pa makar to bilo i na par minuta, dan bi nam bio lepši, nedelja bi nam bila lepša, godina bi nam bila lepša, život bi nam bio lepši. A život tako brzo prodje! Pogledajte decu oko sebe. Zar ne rastu tako brzo? Kao da su se juče rodili, a sada već idu u školu, upisuju fakultete, žene se, udaju....

Nadjite malo vremena da vidite, poput deteta, lepotu u običnom maslačku, jer ako budete našli vremena za to, lepotu ćete sigurno videti, a ako budete videli tu lepotu osetićete ljubav i bižete sretni što ste je osetili. A osetili ste je jer ste malo bolje pogledali taj maslačak, umirli ste na trenutak svoje, misli, ego je otišao na zasluženu pauzu, dali ste sebi malo vremena, zavoleli ste najviše moguće sami sebe time što ste sebi dali predaha da na trenutak ili dva pogledate u najobičniji maslačak. Bravo, počeli ste da volite sebe! Čestitam, to je najveća stvar koju ste za sebe i svet mogli da učinite.

I tek za kraj da vam kažem da što više volite sebe lakše ćete smršati, što više volite sebe više ćete se smejati, a to će dovesti do toga da ćete imati manje bora, što ste srećniji manje ćete biti bolesni i tako to ide. To je ljubav! Dajte je prvo sebi, a onda ćete je lako deliti drugima!

Ono o čemu pričam možete osetiti u jednoj pesmi koja je ovih dana vrlo popularna na top listama. Poslušajte je: Pharrell Williams „Happy“.

I molim vas, meni za ljubav, znam da se nećete usuditi da djuskate, iako bih vam to najpre preporučila,moja deca i ja obično skakućemo i fantastično je! Ali, probajte da, dok je slušate, bar pucketate prstima. Videćete kako vam osmeh dolazi na lice. Uspeli ste!