In Music We Trust

I tako, dok pokusavam da uposlim svoj mozak visokomislenim temama, ne mogu da se otmem utisku: Sta sve ovo meni treba?!

Surova je ova egzistencija i nasa potreba da se ostvarimo kao konzumenti koji su podlegli reklamama! I onda dolazis u situaciju da zaradi toga, pravis nepojmljive kompromise ne bi li se "prodao" i ostvario kao kvalitetan element na trzistu i dosao do tog "krvavog" novca. A onda lecis te "rane" troseci ga na, zapravo, stvari koje ti uopste nisu ni nuzno potrebne i "dokazujes" se kao uspesni konzument totalnih gluposti i bezvrednih stvari.

Uzas! U ovakvim momentima uvek se setim filma "Fight Club" i prvih scena gde on (edward norton) objasnjava zasto ce se desiti sve sto ce se desiti u filmu. Da ne davim one koji nisu gledali, ali da prisetim one koji jesu, momenti gde pominje Ikeu i kako je postao uzasan konzument svega sto se reklamira i potrosac koji mora da kupi sve iz kataloga, kojima mu bombarduju postansko sanduce, a zapravo mu 99% toga uopste ne treba u zivotu!

Porazavajuca cinjenica neke moje generacije (u rasponu od porazavajucih 15 godine - recimo od nekog '65. do '79. godista) je da vecina nas idalje ne zna "sta zeli da bude kad poraste", vec plovimo nekako u svemu ovome, bez vizije i izbora koji bi nam mozda i pruzili moguci odabir vizije sebe samih.
I onda kada postavim sebi pitanje: a, sta ti zelis da budes kad porastes? nekada nemam odgovor, a nekada, kao veceras, imam!

Da, zelim da budem deo tima na Radio BBC One! Wow! Ni manje, ni vise! Jeste, ali bas to zelim, da imam frekvenciju Radio BBC One, da udjem u studio, podignem regler, zasvetli crvena lampica i voooozimo se! Zajedno. Ja i jos ko zna koliko njih, a sve u cilju opustanja mozga i najopravdanijeg hedonizma: Uzivanja u muzici!
IN MUSIC WE TRUST!
PRI TOME, OVA VIZJA UOPSTE NIJE NEOSTVARIVA!

Jedino sto iziskuje odredjeno odricanje i neverovatne napore, ali jeste ostvariva.
Ah, medjutim, ususkana u svojoj mirnoj luci, svesna da ne zelim da ulozim toliki napor i da stavim na tas bas toliko drugih stvari, dizem ruke od te vizije. I onda, bas tada zapravo ulazim u najveci problem, koji se zove BLANK PAGE! NEMA. PRAZNA STRANICA, ne nalazim drugu viziju. U svom okruzenju ne vidim ama bas nista ni nalzik, ma ni stotinu svetlosnih godina blisko Radiju BBC One, sto bi dalo neki smisao.
Ah, taj London! Tako blizu, a tako daleko.

A onda sa tih visina se spustim dole, na moj sto, stolicu i comp....i.....i....kazem sebi, zagrizi to g..., progutaj tu zabu i vrati se ti ovim prljavim, prizemnim stvarima, napisi taj tekst za Vreme, uradi ga najbolje sto mozes, a sto se radio BBC One tice, pa VIVA LA TECHNOLOGIA! Ukljuci Iplayer klikni na npr Gilles Petersona i vozi....
Treba ti to, naravno da ti treba, omogucice ti koji peni vise, koji izlog ostvarivi vise, koji osmeh uz pogled na kesu iz radnje i sve je bas super. Jbs viziju!

In Music We trust. A muzika je svuda oko nas, samo je treba cuti, pa cak je i u ovom kuckanju na tastaturi muzika, kapljanju slavine, liftu iz hodnika koji se cuje,a da ne pricamo o Iplayeru koji uvek moze da se ukljuci onlajn, jer smo sebi obezbedili 24/7 internet. Ma loodilo, sve je super! :)