Nezahvalna, a zivi u Srbiji

Bas sam shvatila da sam ja najverovatnije jedno potpuno nezahvalno bice. Zasto? Pa, evo sad cu da vam sve lepo razlozim.
Imala sam tu srecu da putujem poprilicno, ne samo turisticki, vec i u edukativne svrhe. Neki su to nekada (mada cujem idalje) zvali, a i ja sama sam se sprdala, "seminar mafijom". Da, dragi moji, evo i javno priznajem bila sam clan "seminar mafije". Sta to znaci? To znaci da mi se jednom posrecilo da otputujem u svrhe pohadjanja jednog predivnog seminara, zapravo na mirovni kamp, a onda je sve vec prirodala uradila sama i kada jednom udjete u te krugove pozivi se redjaju sami do sebe i prosto je na vama da li zelite da nastavite sa tim. Ja sam zelela. Na prvom mestu, naravno, jer sam dobila priliku da vidim malo "belog sveta". Kakva edukacija, ma daj sveta da vidim bre! Ako cu da putujem, sve moze, kuvam kafe savrseno, predavac - moooze, ucenik- uvek, dzirlo-nema frke, kuvarica- ma snacicu se, pokupicu par recepata od mama Milane. Offusteno, samo da se putuje.

Sve je pocelo sa Nemackom. Moja prva reakcija je bila "Uff, bre, pa gde bas u Nemacku da putujemo. Sto nije neka zanimljivija zemlja u pitanju. Em svabe i partizani, oni su nam "neprijatelji" mislim ne-ideee, em kud ces ruznijeg i nepevljivijeg jezika. Frajeri ne daj Boze, svi plavi, muljavi, nikavi..Sta cemo mi tamo!!!!" Mislila sam, ma meni je mesto u nekom Portugalu, Spaniji, Italiji ili Brazilu, ne, ne, Cuba, ne bih se bunila, po'itala bih s mesta. Ali, avaj, bese to Nemacka.
I gle cuda, odusevih se Nemackom, pa cak i njihovim jezikom, kada ih slusas kako pricaju u njihovom maternjem okruzenju to sve vrca, peva, ma idila. A tek pivooo, da ne pominjem, pa njihove bele kobaje, uh, pa to cvece, ta priroda, te slatke upakovane kucice, pijace i jos mnogo sto sta, zna se Holandija je vrlo blizu, pa i sve sto ide uz to! I tako, toliko mi se "nije dopala" da sam i kasnije morala da je nekoliko puta jos "overim", navukla sam se skroz. I opet bih, samo da znate. Nikakvi Hajati, Rigensi, 5 zvezdica i slicno mi ne treba, ma vreca za spavanje, inter-rail karta i udri. Okej, nemam vise 20 godina, pa cu morati da se sad malo spustim na zemlju.

Nego, posle Nemacke, dodje i Poljska, pa dosla i Holandija, pa Austrija svako malo, jbg usput je pa je red da se kao slucajno propusti po koji voz za dalje i ostane, a i nekako mnogo je mojih bliskih u Becu i okolini, gre'ota da se ne javim ljudima na po koji dan.
Posle je naravno, za nas "eskperte" dosla na red i Italija, pa sam onda malo resila da obidjem i susede Bugarsku, Hrvatsku, Grcka je nekako obicno rezervisana sa ostrvima za letovanja, pa bese tu uletela i neka Afrika, doduse obodi iste na severu, ali islo se i tamo.
Pa je onda usledila i fckn USA, i to vise puta. Pa da ne zaboravim nikako Veliku Britaniju, mnogo mi se dopao London, moram da vam priznam. Bas je gotivno tamo i opet bih isla. Bese dosta godina ranije i stara Cehoslovacka. Francusku i Svajcarsku sam samo omirisala, Pariz samo aerodrom Charles De gaulle, sta ces air france je nekako uvek ispadao najjeftiniji za te prekookenaske letove.

Kao sto rekoh, imala sam tu srecu da malo vidim sveta. Prvi put je bila frka, stali na benzinsku stanicu, a ja mucenica iz Srbije, ne znam da se snadjem.
Prvo, svetli brate mili ta benzinska ko da sam na aerodrom neki sletela, a onda treba da se ode u toilete. Majko mila, tri puta sam se preznojila, dok je moj cuveni puding od mozga shvatio kako da koristi isti. Da ne pricam da je svirala i neka vrlo umilna muzika, sa sve ciljem, valjda, da te opusti da obavis posao lagano i ko co'ek.
Sta zna dete sa sela, da postoji mali crveni znak na bravi, ako je wc zauzet. Naravno da sam prvo upala svim zenama u kabine, mislim drmala uporno kvaku i gurala vrata ko konj. O blama, zivote. Tu sam se prvi put preznojila, a onda i kad sam usla, brate mili kako da pustim vodu, em krenula da mi se okrece ona daska, jaoooo sta sam sad uradila. Oklen sam znala da je sve na senzore. Mlatarala sam rukama pet minuta, ma i vise, dok nisam uspela da pustim vodu. Jedva IZADJOH IZ KABINE, a ONDA NOVI HOROR - aaaaaaaa treba oprati ruke.
Znam u Srbiji su obicno odvaljene slavine, tu se snalazim ko riba u vodi, ali ove ovde nemas bre sta da vrtis da pustis vodu na slavini. Okej, okej sada bih znala stigao je i u Srbiju 20 vek, ali tada....Mucenica, opet sam se preznojila, cekajuci da neka fina svabica izadje iz wc-a i da krene da pere ruke, pa ko veli ja cu za njom copy paste, uspecu. Uspela sam, opet sam mlatarala rukama ispod slavine i u jednom momentu je krenula voda. Ah, kako je zaustaviti!!!!!!! Ima li krajaaaa. Eto, to je bio moj prvi susret sa razvijenom Evropom, tj sa EU, aha dragi moji, da, da sa Evropskom unijom. Sta sam ja znala, znam u Srbiji na stajgi je uvek bila supermen varijanta - u prevodu wc cucavac, dva lista onog roze toalet papira, vrata odvaljena, kakva brava, ne moz'sh ih zatvoriti, nego cucis i nategnes se drugom rukom kao Supermen i kao pridrzavas vrata da ti neko ne upadne. Guzva je!

Dobro de, dosta je bilo pikazivanja sebe same u divnom svetlu. Sve u svemu, hocu da kazem da sam bila u prilici da putujem. I naravno, kao i svi, uvek sam zelela da se nekako ni ne vratim u Srbiju. Srbija - ubija! Emigrirati kako znas i umes. Medjutim, da se razumemo, svaki put sam se vratila. Iz razno raznih razloga nisam ostajala. Bilo je tu i bracnih ponuda, ali ja sam, ah pobogu emancipovana jedna smizla, de cu ja zaradi braka da se selim! Ne, ne, mene ce karijera odvesti preko, mislila sam. Ma sijo mi ga djura me je odvela karijera. Nije, jos uvek sam tu i za sada vise ne razmisljam o tome da emigriram iz Srbije.

Pocela sam, verovatno linijom manjeg otpora i zeljom da idem putem kojim se redje ide, da ostanem i vostanem. E sad, ostala jesam, ali vostala bas i nisam. Idalje (pod)svesno trujem kako je ovde lose, ali ne mislim da je tamo negde Bog zna kako bolje. Mnog toga u Srbiji mozes, sto tamo ne mozes.
Na primer, u Srbiji mozes da lelemudis po kaficima tokom radnog vremena i da te ama bas niko nish' ne pita, mozes da odes u penziju sa 33, kao npr. ja. I sta mi fali?! Ma suuuper mi je. Ne primam penziju, ali sve ostalo je kao da sam u penziji. Onda u Srbiji mozes da odradis tehnicki za kola, a da oni koji ti daju papir ni ne vide kola. Pa gde to ima?! (kome treba neka mi se javi, reci cu off the record)
Gde jos ima da "dete" od 30 i kusur godina zivi sa mamom i tatom, nigde, samo ovde to ima.
Gde jos ima da opusteno pijes ahohol na sred ulice, da se pusi i dimi po restoranima i kaficima, da muljas sa pandurima da ti ne napisu kaznu, sta jos, ah da supermarket koji radi 24 sata, preko toga nema, bar ne da sam ja videla. Da za sitne novce mozes da se provedes ihaj, da sa komsijama svako jutro pijes kafu, da ti dolaze gosti nenajavljeni, da psi obavljaju nuzdu gde god i gazda im se cisto smori sto mora da ceka ovog da odradi posao, a ne zbog izmeta na sred ulice. Gde ima da se za crkvene praznike okrece vo, jagnje i slicne zivotinje i puca iz silnog nam arsenala oruzja, zaostalo po ormanima iz ratova, sta ces, cisto da ne zardja!
Imamo izbore svako malo, svako malo nas pitaju, a sta mi mislimo kako oni vode drzavu, pa gde to ima? Ko jos tako raskalasno trosi novce na ogromne krstove i spomenike Rokiju, sem ovde. Nema, nema dve Srbije. Srbija je samo jedna!

I sad se ja tu nesto kao bunim, ma bas sam nezahvalna! A koga nije mrzelo da ostane samnom do kraja ovog teksta, ziveli dragi moji. Tisucu pusa od plavuse sa pudingom od mozga!