Bice bolje, sad ce Juni

BICE BOLJE!

Ono sto sam uspela da shvatim, prethodnih dana slusajuci vesti, a to je da ce nam biti bolje. Kada?! Pa, kako kazu trebalo bi sredinom godine. Da, ove godine. Srbija izlazi iz krize. Vazi! Ok, pomislih, kada sam vec cekala toliko, pa imam strpljenja da sacekam jos 6 meseci. Sta je 6 meseci naspram vecnosti, skoro pa mrvica peska. Nishta. Jedino sto me buni, a to je slozenica u kojoj se kaze da Srbija izlazi iz krize.
Neverovatno, meni je kriza postala sinonim za Srbiju i prosto ne znam da li cu emotivno biti u stanju da odvojim ta dva pojma. I da li ja uopste mogu da pojmim to: Srbija izlazi iz krize! No way. Nema teorije, ali apsolutno nema teorije da se to desi. Koja kriza ljudi? Ekonomska? Kulturna? Socijalna? Politicka? Bensedin kriza? Sta kao, odjednom posle Juna meseca u Srbiji ce svi imati pola miliona maraka platu, zivece kao nikad do sada, letovanja, zimovanja, polugodisnji soping u Rimu, Becu, Trstu, gde god, imacemo osmeh na licu, bensedin nece vise biti najtrazeniji lek po apotekama, narodnjaci nece vladati muzickim trzistem u Srbiji, deca ce prestati da samaraju profesore i skolske drugare, a na ulicama nece biti belog, zutog, zelenog, braon..... Ma daj, shijo mi ga Djura.
Prvo da se razumemo, apsolutno mi nije cilj da sad ovde mracim i sirim negativizam, defetizam i ostale -izme. Ne, ne, sta vise smatram da pripadam grupi optimista po pitanju svih oblasti zivota.
Prosto hocu da kazem da, ako sam nesto naucila ziveci u ovoj zemlji, to je da ovde nikada ne postoji miran period, uvek je kriza u Srbiji.
I bas zato, kada mi neko kaze Srbija izlazi iz krize, ja to prosto nedobacujem. Ne znam, ne kapiram ja to. Nishta ne ulazi pod ovaj moj sesiric. Stoga bih lepo molila, sa slagom i tresnjom odgore, da ako neko razume recenicu: "Srbija izlazi iz krize!", neka mi je objasni.
I to za rekordnih 6 meseci?! Nismo to uspeli ni za prethodnih 800 godina, ali sad ce doci, sad ce, sad ce, samo sto nije, eto ga Juni. Sjajno. Jedva cekam Jun mesec.
Ne zbog toga sto trenutno u dzepu nemam ni prebijenog penija, ni zbog toga sto komsinica zid do zida opali totalno nepoznate narodnjake na 12+ volume (linija vristi: ne mozsh jace, sestro!) negde od 19h pa nadalje, ne ni zbog toga sto polovina ljudi u gradskom prevozu prica sama sa sobom, ni zbog toga sto kinez zove ekipu da me opkoli i psuje me, ako ne kupim carape za 100 dindzi, ne, ne, ne, vec samo zato sto nada umire poslednja. Ma, bice bolje, kad vam ja to kazem!