Legenda o Maslini

Ničim izazvano ili možda baš zbog muzike, pomislila je na Zevsa i legendu o stablu masline koje je on stvorio. Prema jednoj od legendi koju je čula, Zevs je stvorio stablo masline kao simbol dvoje ljubavnika, isprepletanih tela kao jedno. I zaista, stablo masline je baš tako izgledalo. Drvo života, drvo ljubavi, simbol dve duše koja ne mogu jedna bez druge, a čija je jedina želja bila da postanu jedno. Prema toj priči, postojali su muškarac i žena koji su se toliko mnogo voleli, da nisu mogli da zamisle život jedan bez drugog. Želeli su da zajedno napuste ovaj život kada dodje taj dan. Zato su se svakog dana molili Zevsu da u ovom životu umru zajedno istog dana, kako bi mogli da večno ostanu jedan kraj drugog. A on, svevišnji Zevs, dirnut takvom ljubavlju, smatrajući da je njihova ljubav ona prava, kompletna ljubav kakva bi trebalo da bude izmedju muškarca i žene, sišao je sa Olimpa i obratio im se. Obećao im je da će umreti zajedno, a da će im kao nagradu za takvu ljubav učiniti još nešto: pretvoriće ih u jedno novo drvo koje će imati stablo u obliku isprepletanih tela dvoje ljubavnika koji su postali jedno. To drvo će nazvati Maslina i ono će biti simbol prave i uzvišene ljubavi. To će biti nauk svima kakva ljubav treba da bude.

Tako lako, tako jednostavno, tako bezuslovno. Kako je predivna bila ta legenda, pomislila je Eva. Odjednom se osetila tako ispunjeno. To je ona. Maslina.
*izvod iz knjige Maslina 

Migranti - Intro

 

I was trying to refrain, and to refrain again, meditating with myself, but sometimes it’s just not possible and one have to speak out. Loudly. My job put me in a situation to visit Migrant detention center in north Serbia, small place called Kanjiza. It is nearest spot to EU, right next to the border with Hungary. I was hard-hearted, trying not to give in on my previous decision to stay cool, not to intervene. But, God damn it, once a journalist will always be a journalist, no matter what.  So, I could choose: either to swallow truth, not to speak up, stay still, silent or…to “spit it” and say it. Loudly.  I saw it, I saw everything, all sides of the story, I was fully aware of everything, even though to ignore all images, scenes, signs…but no, i could not ignore it. It is impossible to ignore it.

It’s horrible, complete sadness, desperation, chaos on all sides… Such a cruel reality over there, all involved sides with no masks moving around with absolute no idea what to do, how to react, or what is right or what is wrong. And thousands of people lost, but dedicated to move forward, not backward. Where to go back?! Maybe eventually they would, but where, for what?! It’s not just Syria… It’s a life story of all desperate people being sick of crazy life conditions, unreal circumstances, lost, pain, blood, poorness, but most of all NO FUTURE, and at the end of a day it implicates NO HOPE. When hope is gone, than it’s the end! 

And it's scary ... it's horrible, because I saw this before, and I know for sure I’ll see it even more again. Too many refugees, immigrants, legal or illegal migrants, camps, detention centers, tents, dirty abandoned halls and schools full with poor people… There were too many for last few decades.  

First of all, it’s smelly, bad smell, the air stinks, and everything stinks, camps, buses, people and most of all politics! Even more stinks that ridiculous theory of the Great powers which are constantly creating more and more collateral victims, damages, suffering and all of that completely unnecessary. All that just because of some imaginary politics of a Great good that did not brought nothing good to anyone.

Even more horrifying is the fact that all this is just calm before the storm.  Huge storm…. just an intro of Carmina Burana.

In a meanwhile, retarded Donald Trump is living climax of a typical American idiocy, autistic introspective Putin is counting his currency Ruble and Russian GDP, while US puppet the Ottoman Empire is doing all to prepare new wave of Kurds migrants and refugees to start moving this autumn. 

Could you just imagine what it would be like in all those migrant camp’s sites or centers with blood clashes enemy migrants, fighting among each other during the day, and being target like in some Delta force gaming at night. Jesus!

Merkel of justice will continue to play her Big Mother role explaining to everyone that her neo-Nazi child is only a teenager under hormones. And us? Balkans? As always throughout history, we will play our role of military border guards of Maria Theresa Empress of Austro-Hungary, the Hapsburg Dynasty. And we will be playing this role proudly since it’s obviously the only thing we know how to do and we’ll be just so grateful to get an award or nickname Lala.

                                                                       ***

Suzdrzavala sam se i suzdrzavala se, ponavljala mantre, al' da zec zeca, ne mogu.... 

Bila danas u prihvatnom centru-kampu-za migrante na severu kod granice sa Madjarskom (Kanjiza) iii....tvrda srca ne dam se, ne dam, ali kalimero je kalimero, jednom novinar Vazda novinar, gledam i vidim sve, sve strane medalje iako sve zmirkam, zamagljujem vid, slova, sliku, ali...izes ga, Vidim! 

Kod nas u Banatu kazu: Kakav se ridjov ozdrebi, takav i crkne..... 

Jer, toliko je surove realnosti tamo, da imam izbor: ili da progutam i ne progovaram, ili da pljunem i kazem. 

A, strasno je... Strasno je, jer sam i u proslom veku trcala (doduse sa kamermanima) put izbeglih, raseljenih, migranata, kampova, prihvatnih centara, satora, hala, praznih skola....i uvek je smrdelo. Smrdeo je vazduh, smrdela je politika, jos vise nekakva besmislena teorija velikih sila kojima su kolateralne zrtve, stradanja i stete uvek nuzne, a sve to zaradi nekakvog imaginarnog Dobra koje nikome nista Dobro donelo nije....

Strasno je sto je sve ovo samo uzasno zatisje pred buru...lagani intro karmina burana...a za to vreme Donald retardirani Tramp dozivljava vrhunac tipicnog americkog idiotizma, autisticni introspektivni manijak Putin broji rublje i GDP, dok americke marionete Otomanskog carstva pripremaju jesenji talas kurda...

Zamisli tada sta ce se desavati po kampovima, krvni obracuni migranata danju, jedni izmedju drugih, a nocu uz zicu i prugu igrica Delta Force... 

Merkelova ce da glumi majku koja pravda svoje neonacisticko dete kao zbunjenog tinejdzera koga drmaju hormoni. A mi? Balkan? Kao i vazda kroz istoriju igramo svoju ulogu vojske granicara Marije Terezije srecni da radimo jedino sto znamo da budemo vojnici zahvalni na brosu i nadimku Lala...

#Kanjiza #Magyarkanizsa #Serbia #refugees #izbeglice

Susret sa životom

Zašto je Isus rekao da će svako dete ući u njegovo carstvo?! Zato što svako biće u sebi još uvek ima to dete, ali ga je okovao lancima i ne dozvoljava mu da izbije na površinu. Oslobodi dete u sebi i ući ćeš u Carstvo! A šta je dete? Ljubav, sloboda, sreća, još uvek neiskvarena duša!

Nikada Eva nije pročitala Bibliju. Sada zna i zašto. Nije trebalo da je pročita, morala je sve to sama da spozna, da iskusi, da proživi. Trebalo joj je da prodje kroz patnju da bi je osetila i ništa više. Morala je da sama kroz svoje iskustvo dodje do esencije Biblije, života, prirode, misterije postojanja. Ta esencija već je bila u njoj. Ta spoznaja se baš sad dešava. Zažmurila je. Sunce je kroz prozor odjednom usmerilo jake zrake prema njoj. Otvorila je oči. Svetlost joj nije smetala. Prišla je prozoru i nasmejala se. Hvala ti, tiho je izgovorila. Srce joj je tuklo kao da će da eksplodira od uzbudjenja. Suze su same krenule niz lice. Bila je beskrajno srećna i sigurna. Stajala je tako kraj prozora upijajući Sunčeve zrake, slušajući muziku koja je dopirala iz Borisove sobe. Neka čudna radost, blaženstvo i mir ispunili su joj je celo telo. 

Dar sa neba. Naravno da Bog postoji, pomislila je. Nije on sišao sa neba i eto pojavio se pred njom, rukovao se i predstavio: Ja sam Bog! Nije bilo potrebe za tim. To nešto tako uzvišeno bilo je svuda oko nje, a ponajviše u prirodi i u njoj samoj. Osećala je to sada i ovde. Okrenula se oko sebe i pogledala prostor u kom se nalazila. Sve je bilo prekriveno svetlom koje je dopiralo sa prozora. Bila je tako mirna. 

Nije imala u glavi više niti jednu misao, samo se prepustila trenutku i okolnostima u kojima se našla. Iako bez misli u glavi, imala je utisak da zna sve što treba da zna. Ni više, ni manje. Nije mogla da govori, a nije ni bilo potrebe, jer ne postoje reči koje taj osećaj mogu da opišu. Glas u njenoj glavi je nestao. Ništa joj nije govorio. Dijalozi su utihnuli. Potpuna ljubav i harmonija je obuzela celo njeno telo. Imala je utisak da može da lebdi. Noge su joj i dalje dodirivale pod, ali ona to nije osećala. Neko čudno, bestežinsko stanje. Momenat večnosti, van vremenski. Ništa i sve. Puna, predivna praznina. Želela je da ovako ostane ceo život. Glas je ponovo počeo da se javlja govoreći joj da to nije moguće, niti tako treba da bude. Život se dešava svuda oko nje, a ona je deo toga. Ona je život, tu je da bi ga živela. Idi, živi ga! Tu je samo zbog jedne stvari: da bi volela! Prošlo joj je kroz glavu da je to njen put. To nešto, slika planete, slika Adama i slika predivnog plamena vatre. Bez ikakvih drugih misli. Nestalo je u brže od sekunde. Kao skok u mislima koji je na trenutak tako bistar, jasan i onda ga nema. I to je to. Predivan osećaj, razoružavajući. Ljubav u svoj svojoj lepoti. Potpuna predaja i potpuna vera. (Maslina)

Sveti sat

Šta je Sveti sat? Neko već možda zna, neko ga možda već i praktikuje, ja lično uživam i dokaz sam da je uz Sveti sat ceo dan lepši, cela nedelja bolja, a evo i ceo mesec gotovo magično lep!
Mudrost? O, da, direktno sa Tibeta. Teško? Ponekad vrlo. Moguće? Apsolutno! Budite se svako jutro u 5 sati. Od 5 do 6 ujutro je vaš Sveti sat.
Mudraci veruju da sati nakon svanuća imaju gotovo mistični kvalitet i da su sjajno vreme za učenje i razmišljanje. Mogu ja to. Mogu ja to. Gle, zaista, mogu ja to! To podrazumeva veliki rad na sebi i to je ono što ga čini magičnim. Ne moraš sve učiniti za nedelju dana, ili mesec, ali se postaraj da svakog dana učiniš nešto što će probuditi u tebi ono što uistinu jesi, bez obzira koliko ti se to beznačajnim činilo u trenutku.

Duboko iz duše vam preporučujem da sada, ovde, u prostoriji u kojoj se nalazite dok čitate ove redove, obećate sami sebi da ćete pokušati da sebi poklonite ovaj dar. Koristite najveći deo prvog sata u danu - Svetog sata - za rad na sebi, rad na tom danu koji je pred vama. Dočekajte to jutro kao što majka bdi nad uspavanom bebom i čeka da se sama probudi i otvori oči. Dočekajte taj dan i on će vam uzvratiti. Zapravo time ćete sami sebi uzvratiti. Ono unutar vas će vam uzvratiti. To je nezamislivo moćan način da živiš najveći život i spoznaš svoju sudbinu, svoje planove za taj dan koji su mali, ali nužni, prvi koraci da ostvariš neki nedeljni plan, a koji ti je potreban da te dovede do tačke uspeha koju si zamislio za tu godinu.

E, vidiš, nema dolaska na tu tačku zamišljenog i željenog uspeha bez prvog, malog koraka. Jer, put od 1000km započinje malim, prvim korakom od 10 cm! Jeste, ume da bude naporno i sigurno ćeš pogrešiti ako sebe teraš nešto na silu. Potrebno je da želiš taj visoko postavljen cilj i da imaš svest da te bezbroj malih koraka dovodi njemu. Onda ćeš imati želju, imaćeš sliku, viziju, imaćeš radost da dočekaš svako novo jutro, svaki novi izlazak Sunca, svaki novi dan!

Obećaj samom sebi sada, baš tu gde se sad nalaziš, da zaista želiš to što želiš, kao i da želiš da mu daš život sada i odmah. Daj samom sebi to obećanje. Nikom drugom nisi dužan da to obećaš. Samo sebi. Napravi prvi mali korak. Za sve treba vreme. Ali mora od nečega početi. I beba da bi se rodila, prvo joj predstoje izvesne radnje i meseci malog, pa većeg, pa sve većeg rasta stomaka da bi ono bilo u tvom naručju jednog dana. Ne zaboravi da je život kratak i da ne znaš kada će se završiti. Nije to ništa strašno, ali je tako i istinito je.

Postavi ciljeve i naznači namere, sledi svoje snove iz dana u dan, iz jutra u jutro. I ne brini doći ćeš na cilj. Svašta ćeš doživeti dok ideš ka cilju. Na tom putu nauči da prihvataš ishode, čak i kada ti se ne dopadaju, jer baš tada je važno da podsetiš sebe, da upravo ti ishodi koje ne želiš te najbrže vode ka onome što želiš. Tada napravi puzu. Sagledaj ih, razmotri, jer su ti oni putokaz! Problemi su školjke, a one nam daruju najlepše bisere. Ko bi rekao. A kako nastaje taj biser? Podseti se. Istina, zar ne? Pa, onda šta čekaš? Ne beži od problema i neprijatnih ishoda, probaj da ih sagledaš kao igru. Svaki dan je nova prilika da revidiramo svoju životnu priču i učinimo je još poželjnijom. Moguće je promeniti život. Čak i ako nisi milioner. Moguće je čak i ako si bolestan. Jeste, zaista je moguće. Nemoj me sada terati da nabrajam primere, jer ih već znaš i sam. Ipak, postoji jedna instant pomoć, kada se zaglibiš. Uvek će ti pomoći da se prisetiš da život jeste kratak i da bi moglo sutra da te nema. Šta bi uradio danas?

Ustao bi u 5h sigurna sam. Imao bi svoj Sveti sat. Udahnuo bi duboko u sebe miris ranog jutra, svitanje. Tada su mirisi najlepši. Još uvek je mir, ali u vazduhu se nagoveštava početak života. Neko je već krenuo na posao, još uvek pospan. Pekar već mesi hleb, prodavačica već otvara radnju. Neko se veseo možda tek sad vraća iz noćnog života. Ptice na nebu su veselije u zoru. Obrati pažnju i videćeš sigurno. Možda ćeš videti rosu na travi! A tek boja neba pri izlasku Sunca! Znaš ti to već, znaš sve ovo jako dobro!

Svakog jutra, bez izuzetka, probudite se u 5h ujutru! Oni koji rano rane dobijaju najviše od života. Odvojite prvih 60 minuta dana za vaš "Sveti sat". Ovo je vaše Sveto vreme za unutrašnje radove (vežbanje, pisanje dnevnika, slušanje omiljene muzike, čitanje omiljene knjige, meditaciju, molitvu, maštanje o životu koji želite i razmišljanje o stanju u kom se nalazi vaš život). Možda ćeš provesti vreme pišući dnevnik, planove, prioritete, čitajući, radeći vežbe ili štogod. Ova strategija će ti preobraziti život, ako je preuzmeš i utkaš u svoje dane. Veruj mi. Ili, ne veruj mi, probaj i veruj sebi. Prijatelju moj, ako se ne zabaviš životom, on će se zabaviti tobom. Budi siguran. Dani će prerasti u nedelje, a one u mesece...tvoj život će se okončati pre nego što shvatiš šta se dešava. Ne dopusti da ti sjajno i prekrasno blago života izmakne. Nastavi da praviš izbore koji će ti pomoći da se setiš Ko si.

Odvoj 60 minuta na početku dana za unutrašnje radove, neophodne da bi zašao dublje u sebe i pronašo u sebi zlatnog Budu, jer, tu je, znaj da jeste. U tebi je. To će biti najveći poklon koji si sebi darovao.
To je tvoj Sveti sat, dočekuješ novi dan svog sopstvenog života. Poželi samom sebi Dobro Jutro! To je najmanje što si zaslužio. I videćeš kako se ceo dan menja! :)

Maslina - Tea

“Ja ću ponovo reći da je, koliko god vam čudno zvučalo, odgovor svega u ljubavi. Ako tražite rešenje, naći ćete ga kroz ljubav prema odredjenoj situaciji ili osobi. Postoji toliko različitih ljubavi, mada je sam osećaj u suštini isti. Ispunjava vam srce, osećate se dobro, prepoznajete ga kroz emociju da ste na pravoj putanji, kao da vam neki glas govori da je sve ok, pa čak i kada vam je neka situacija vrlo neprijatna. Kada osetite to u stomaku i srcu, tada govorimo o ljubavi. Ta predivna emocija koja vam tako prija. To je iskonski osećaj, prirodna emocija, koja pronalazi rešenje za svaki problem, daje vam mirniji pristup, mogućnost sagledavanja obe strane medalje, umiruje vam misli, osećate se bolje. Zato je ljubav odgovor i rešenje za sve. Evo, ako razmislite o nekoj vama jako neprijatnoj i teškoj situaciji, shvatićete da je ili i dalje držite u sebi ili ste je se oslobodili tek kada ste rešili da nadjete saosećanje, bar trunku ljubavi da sve to oprostite i otpustite iz sebe. Jednostavno rečeno da prihvatite. Ali, ako to još niste uspeli da savladate, hajde bar pokušajte sada i ovde. Uopšte ne morate naglas da ispričate situaciju, dovoljno je da se setite neke od njih i da pokušate da u sve to ubacite ljubav. Pri tome vas molim da vodite računa o tome gde se tu nalazi ego, a gde je tu ljubav. Razlika je ogromna”, rekla je Tea i napravila pauzu.

Posle par trenutaka tišine, Tea je nastavila.

“Čak i ako ne možete, ako vam je i dalje teško , pa osećate neku mučninu u stomaku, nije važno. Nemojte sebe siliti, ali bar pokušavajte svakodnevno na trenutak, dva da to učinite. Ako ste uporni u tome, onda će se sve to složiti baš kako treba i kada treba. Vežbajte ljubav, saosećajnost, empatiju. I počnite od sebe. Volite na prvom mestu sebe. Vežbajte ljubav prema sebi svakog dana. Videćete da ćete uspeti posle nekog vremena. Ali, napominjem nemojte sebe terati, samo ćete izazvati još veću odbojnost u sebi, a onda ste na drugom kraju problema, ni blizu rešenja. Dakle, svakog dana po malo i napravićete mnogo. Napravićete nešto divno”, završila je sa osmehom Tea.

“Eva”, obratila se ponovo Evi koja je svoje izlaganje završila pitanjem. “ Što se tiče tvog pitanja…. Ja nemam gotove odgovore za tebe, nema ih niko, niti će ih ikada iko imati izuzev tebe same. Samo ti znaš i nemoj da se bojiš da potražiš odgovore u sebi. Jer, zapamtite, vi sami u sebi nosite odgovore na sva pitanja koja vas u životu sustižu. Drugi nemaju vaše odgovore. Ne mogu ih ni imati i zato je potpuno gubljenje vremena tražiti odgovore od drugih. Nije stvar u tome da li su vam prijateljski naklonjeni ili ne, jednostavno samo vi znate odgovore na pitanja koja vas muče. 

Takodje, ne pokušavajte da umesto drugih vodite njihove bitke, to nije dobro ni za njih, niti za vas. Uradićete samo pogrešnu stvar i na kraju će svako opet morati da se vrati na početak i da traži odgovore u sebi. To je životna istina koju znati i sami, nema potrebe da vam je ja otkrivam. Ja vas samo podsećam i pomažem vam da nadjete svog sopstvenog vodiča za sve životne situacije u kojima ćete biti. Vaš vodič i glavni savetnik ste vi sami, ali morate sebi dati šansu da pronadjete tog vodiča u sebi. To je proces na kome se radi, ne otkriva se preko noći ili su bar retki oni koji to uspeju da urade za jedan dan. Nemojte da vas to obeshrabruje. Ko god pokuša da traži, taj uspe da nadje. Setite se: Ko pokuca, njemu se vrata otvaraju. Ko traži, njemu se daje. To nisu prazne reči, već jednostavna istina, koju je svako od nas već toliko puta iskusio. A put kojim se ide je put ljubavi, počev od ljubavi prema sebi. Shvatite da ljubav nije cilj, ljubav je put ka nekom cilju. A koji je vaš cilj ?! To ne zna niko sem vas."

(izvod iz knjige Maslina)

Početak ili kraj

Hajde da malo govorimo o smrti. Šta je smrt? Ne znam. Verovatno znam isto koliko i drugi. Da li se bojim smrti? Više ne. Da li je vidim oko sebe? Sve redje.Sve češće vidim samo novi početak.   Da li umem da je osetim? Da. Kraj. Šta je kraj? Da bi se došlo do kraja, mora se prvo desiti početak. Izmedju, takodje, postoji nešto.

Nekada sam mislila da se ne bojim smrti. Mislila sam tako, jer se nisam susretala sa istom. Onda sam počela da se susrećem sa smrću. Bila sam na korak od iste u nekoliko navrata. Ostala sam živa. Kako? Svaki put sam imala utisak da je neko ili nešto umešalo svoje prste i „spasilo“ me. I dalje sam smatrala da se ne bojim smrti, ali mi je ta tema uvek bila neprijatna. Onda se desilo da meni neko najbliži, neko ko mi je podario život bude na samoj ivici, na korak, gotovo prešla liniju. I vratila se. Tada sam shvatila da imam neopisiv strah od smrti. Toliko dubok i jak da sam bila prinudjena da udjem u to stanje i razmotrim šta je to što me u smrti toliko plaši. Plaši me kraj. Ma, šta je kraj? Plaši me odlazak. Odlazak gde? Zar je uopšte važno gde, ako nemam više tog nekog.  Iako ga nemam ja moram da nastavim dalje. Tačnije, ne moram, ali nastavljam, jer život hteli ili ne ide dalje. Sve prolazi.

A, onda je nakon svega ovoga umro neko meni blizak, a neverovatno drag i divan. Mlada. Ostavivši iza sebe dve predivne male devojčice. Umrla je jedna mama! Gde je tu pravda života? Zašto? Zašto? Zašto?

Tada sam po prvi put osetila da je to sve uredu. Neobjašnjivo, još teže prihvaljivo, ali je tako. Tada sam po prvi put na distanci osetila biće koje je shvatilo da umire, tada sam prvi put dobila u tišini znak: Ne mešaj se, jer baš tako treba da bude! To je uredu. Razumi, ako već želiš da učiniš nešto. Razumi i to je sve. Kako je samo teško razumeti smrt.

Da li je smrt povratak kući? Kojoj kući? Majci zemlji, tlu ili nebu? Ako je to povratak, onda je to povratak početku. Šta je početak? za mene je početak bilo čega vrhunac ljubavi. Izvedeno iz svega navedenog smrt je zapravo susret sa vrhuncem ljubavi. I zato: Ne mešaj se! Razumi, ako već želiš da nešto uradiš!